Vaspitanje dece po principu “batina je iz raja izašla“i dalje je veoma prisutno u repertoaru disciplinskih postupaka koje roditelji primenjuju u podizanju svoje dece. Razlog za to je delimično u tradicionalnim vrednostima koje su pažljivo negovane u našoj sredini a koje sugerišu da bez primene sile nema adekvatnog vaspitanja. Ipak, mnogo češći razlog je osećanje nemoći i bespomoćnosti roditelja kada se nađu u situaciji koja im deluje da nema drugog izlaza do primene fizičke kazne. Nakon toga, najčešće sledi izrazito osećanje krivice i doživljaj roditeljske nekompetencije.Ono što je važno imati na umu je da se gotovo svaki roditelj bar jednom suočio sa situacijom u kojoj je reagovao plahovito kroz primenu fizičke kazne. To je kao što napominjem češće za uzrok imalo osećaj nemoći nego praktikovanje fizičkog kažnjavanja kao legitimnog vida disciplinovanja.

Pre nego što ponudim određene alternativne vidove disciplinovanja dece kao adekvatne zamene fizičkoj kazni, važno je napraviti osvrt na to šta je fizičko kažnjavanje i zašto ono predstavlja ugrožavajući vid vaspitanja. Iako bi ovo većini roditelja trebalo da bude jasno, to nije slučaj upravo zato što su daleko duže slušali opravdanja za primenu fizičke kazne koje je i sažeto u vrlo popularnoj rečenici koju čujemo u mnogim porodicama „batina je iz raja izašla“. Iznenađujuće je to da i mnogi stručnjaci iz oblasti psihologije i pedagogije i dan danas promovišu fizičko kažnjavanje dece i smatraju ga jedinim načinom socijalizovanja deteta. Zbog svega navedenog, nije ni čudo da je fizičko kažnjavanje u zabrinjavajućoj meri prisutno u brojnim srpskim porodicama.

Podaci o zastupljenosti fizičkog kažnjavanja do kojih se došlo istraživanjem koje je sproveo UNICEF ukazuju da više od 70 odsto roditelja u Srbiji kažnjava svoju decu – verbalno ili fizički. Veliki broj roditelja vaspitava svoju decu upotrebljavajući pogrešne metode, fizičko i verbalno kažnjavanje. Čak se došlo i do takvih podataka da su mnoge majke plakale zato što su tukle svoju decu uz obrazloženje da ne znaju za drugi model vaspitavanja, jer su i same tako odgajane.

Dakle, kada pričamo o fizičkom kažnjavanju, postavlja se pitanje šta ono predstavlja?

Prema jednoj od definicija, fizičko kažnjavanje je svako postupanje preduzeto radi kažnjavanja dece koje bi se smatralo nezakonitim napadom ukoliko bi bilo usmereno protiv odrasle osobe. Ukratko rečeno, primena fizičke sile prema odraslim ljudima smatra se uvredom a prema deci smatra se nečim što je dobro za njih! Krajnje paradoksalno zar ne?!

Odrasli su skloni da fizičko kažnjavanje deteta nazovu terminima kao što su – pljuska, batina, ćuška. Ono što je međutim činjenica je da fizička kazna, kako god je mi nazvali, za dete predstavlja nasilje i postupak koji ugrožava njegov fizički i psihički integritet.

Postoji nekoliko razloga zašto je fizičko kažnjavanje nepoželjan oblik vaspitanja dece:

• Ono predstavlja povredu prava dece i poštovanja njihovog fizičkog i psihičkog integriteta
• Može ozbiljno fizički i psihički naudititi detetu
• Učeći po modelu roditelja, deca stiču ideju da je primena sile jedan od legitimnih oblika ponašanja čime se povećava verovatnoća da i sami u budućnosti primenjuju nasilje bilo nad svojim vršnjacima ili svojoj deci

Ovde se lista negativnih posledica fizičke  kazne ne iscrpljuje i sigurna sam da postoje i brojni drugi razlozi za iskorenjivanje ovog vida vaspitanja. Ipak, mnogi roditelji će konstatovati „to je lakše reći nego učiniti“, „šta da radim kada mi dete krene ka  štekeru osim da ga udarim po ruci?!…“ itd.

Odgovor na ova pitanja nalazimo u konceptu pozitivnog roditeljstva koji je sve popularniji i vrlo često pominjan u brojnim roditeljskim priručnicima.

Šta je pozitivno roditeljstvo?

Pozitivno roditeljstvo predstavlja ohrabrivanje onih vidova roditeljskog ponašanja koji kao prioritet postavljaju emocionalnu dobrobit svog deteta. Primena fizičke kazne često predstavlja najlakši mogući način da postignete željeni cilj (da dete shvati da ne treba da gura ruku u šteker) jer je mnogo teže objasniti mu to na bilo koji drugi način. Ipak, drugi načini postoje i možda su teži i komplikovaniji za roditelja ali su svakako lakši i pošteniji po dete (recimo dovoljno je čak i samo ga fizički udaljiti od štekera bez fizičke kazne ili čak prelepiti šteker tako da bude van detetovog dometa). Na kraju krajeva, šta god da je teško, komplikovano ili nije u našoj svesti, može se naučiti. Istina je da se roditeljstvo uči pa  se tako da naučiti i koncept pozitivnog roditeljstva!

Pozitivno roditeljstvo bazirano je poštovanju deteta i na izgradnji nenasilnog okruženja u kome roditelji ne koriste fizičko ili psihički ponižavajuće kažnjavanje radi razrešavanja određenih problema. Pozitivno roditeljstvo predstavlja alternativu fizičkom kažnjavanju koje se može kretati od toga da svoje dete umesto pljuskom smirite humorom ili skretanjem pažnje na nešto drugo, do toga da svoje starije dete zamolite da popravi štetu i nadoknadi određene propuste umesto da ga nazivate pogrdnim imenima.

Dakle, pozitivno roditeljstvo bazira se na učenju postupaka koji za cilj postižu da vas dete posluša ali bez da ga na bilo koji način unizite ili povredite. U tom smislu, ovaj vid vaspitanja naglašava značaj komunikacije između roditelja i deteta. Stoga je poželjno da svaka vaša roditeljska kritika bude upućena na određeno ponašanje koje procenjujete kao negativno ali nikada na detetovu ličnost.

Naravno, nije dovoljno da samo čitanjem ovog teksta ili knjiga na sličnu temu automatski usvojite jedan novi vid roditeljskog ponašanja, naročito ako imamo na umu da naše društvo predugo propagira fizičku kaznu kao opravdan način socijalizacije deteta. Sa druge strane, ovaj tekst vas bar može podstaći da se zapitate da li postoje i drugi načini i da razmotrite situacije u kojima ste mogli da odreagujete i drugačije umesto da vičete na dete ili da ga lupite po guzi.

Sve promene pa i promena u roditeljskom pristupu zahtevaju pre svega jedan kritički stav prema sebi i traženje odgovora na pitanje “šta mogu da promenim i kako?”

Naš savet je da umesto da lupite po guzi, razmislite da li to što želite možete postići i lepom reči. Pokušajte! Ako ne uspe, tražite druge alternativne načine.

Mia Popić, REBT savetnica