Najlakši izlaz iz problema obično je odustajanje i izbegavanja bavljenjem problemom. Ljudi su skloni da odlože neprijatne zadatke i obaveze za sutra, a kada sutra dođe, opet ih pomere za sutra. Život bi verovatno bio mnogo lepši kada se ljudi ne bi budili sa problemima koje su od juče preneli za sutra. U osnovi ovakvog ponašanja jeste ideja da je mnogo lakše izbeći suočavanja sa nizom životnih teškoća i odgovornosti, nego preduzeti aktivnosti koje su neophodne da bi se problem rešio ili određena obaveza zavrsila.

Odlaganja ili izbegavanje obaveza može da bude vezano za razne aktivnosti od svakodnevnih obaveza( plaćanje računa, bacanje smeća…), aktivnosti čije obavljanje je vremensko ograničeno ( učenje za ispit, pisanje izveštaja…) do onih aktivnosti koje spadaju u domen ličnog razvoja. Takve aktivnosti su profesionalno usavršavanje, emotivni razvoj, očuvanje i unapređenje zdravlja i slično. Na primer, možete odlagati traženje novog posla, iako ste na sadašnjem poslu jako nezadovoljni ili ostavljanjenje pušenja ili držanje dijete, uprkos svesti o štetnosti nikotina ili prekomerne težine. Možete izbegavati i odlagati iniciranje kontakta sa osobom koja vam se dopada iz straha da ćete biti odbijeni.

Odlaganje obaveza nije jednostavno ponašanje gde vi prosto rešite da ćete neku obavezu odložiti za sutra. Ovde se radi o složenom procesu međusobno povezanih percepcija, misli, emocija i aktivnosti koji rezultira pomeranjem ili odlaganjem aktivnosti. Odlaganje obaveza obuhvata sledeće korake:

1. Nalazite se pred započinjanjem neke značajne ili vremenski određene aktivnosti ili zadatka
2. Procenjujete aktivnost kao dosadnu / neprijatnu / nekomfornu / ugrožavajuću / zbunjujuću
3. Preuveličavate negativne strane zadatka i podcenjujete stvarne prednosti započinjanja zadatka odmah
4. Doživljavate neprijatnu emocionalnu reakciju
5. Pomera fokus pažnje na neku drugu aktivnost (najčešće na neku prijatnu ili rasterećujuću aktivnost, kao što je čitanje, surfovanje po internetu, facebook itd.)
6. Opravdavate zamenu aktivnosti odlukom da ćete planiranu aktivnost uraditi sutra i doživljava olakšanje zbog verovanja da će odloženo ipak biti urađeno
7. Sutradan,ponovo odlažete i koristite isto ili novo opravdanje za odlaganje aktivnosti
8. Kada se nađete u vremenskom škripcu, na brzinu konačno završavate odlaganu aktivnost ili od nje potpuno odustajete
9. Osećate se neprijatno i besno na sebe zbog nepotrebnog odlaganja, a zatim se sebi zaklinjete da sledeći put neće odlagati
10. U sličnim okolnostima u budućnosti, ponavljate isti obrazac odlaganja obaveza

Kao što vidite prvobitna odluka da se neka aktivnost odloži proizilazi iz procene te aktivnosti kao dosadne, teške, frustrirajuće…Kada jednom počnete sa odlaganjem javljaju se i negativne emocije povodom samog odlaganja pa tako sebe počinjete optuživati ( etiketirate sebe kao nesposobnjakovića, gubitnika…). što sve vodi u osećanje krivice, besa i gadjenja prema sebi, stida pred drugima.. Ova negativna osećanja dovode do jačanja odbojnosti prema aktivnosti koju odgađate zbog čega nastavljate sa izbegavanjem suočavanja sa problemom.

Na taj način, zbog negativne procene sebe i negativnih emocija koje se javljaju povodom odlaganja, nalazite se u začaranom krugu “odlaganje – optuživanje sebe – dalje odlaganje”.

Izbegavanje suočavanja sa važnim aktivnostima ima za posledicu preuveličavanje muka koje te aktivnosti sa sobom nose zbog čega polako razvijate sumnju u svoju sposobonost da ih obavite. Ukoliko izbegavate počinjanje pisanja diplomskog rada, vremenom vam se čini da je taj zadatak pretežak i da vi za njega niste sposobni. Odlaganjem ove obaveze sve više počinjete da sumnajte u svoje kompetencije što rezultira daljem odlaganju.

Dakle, prvi korak u izbegavanju određenih aktivnosti koje su nam značajne jeste negativna procena same aktivnosti. Ona može da nam se čini previše teška, dosadna, ugrožavajuća po nas…Negativna procena međutim nije sama po sebi dovoljna da biste se upustili u izbegavanju i odlaganje date aktivnosti. Odlaganje se javlja ukoliko se držite iracionalnih uverenja. Suprotno, ukoliko se prilikom procene negativnih aspekata aktivnosti držite racionalnih uverenja, samodisciplinovano ćete obaviti aktivnost, iako vam se ona ne dopada u celosti.

Na primer, ukoliko je u pitanju učenje dosadnog gradiva, možete da se čvrsto držite racionalnog uverenja:

“Ne prija mi da to sada radim, ali ne mora ni da mi prija. Bolje je za mene da to uradim, čak iako mi se ne sviđa. To jeste dosadna / teška akcija, ali nije nepodnošljiva”

Ukoliko se prilikom dalje procene i zaključivanja držite ovakvih racionalnih uverenja o obavljanju aktivnosti i njenim potencijalnim ishodima, takva procena može i dalje biti negativna procena određenog aspekta aktivnosti, ali ne i cele akcije. Stoga neće voditi u odlaganje, već će vas motivisati da se konstruktivno suočite sa obavezom.

Međutim, ukoliko se prilikom dalje procene aktivnosti držite iracionalnih uverenja i o negativnim aspektima te aktivnosti, rezultat će biti nezdrava emocija i nekonstruktivno ponašanje u vidu odlaganja aktivnosti, koje može da dovede do hroničnog odlaganja aktivnosti.

Na primer, ako se radi o učenje dosadnog / teškog gradiva, možete da se čvrsto držite iracionalnih uverenja:

“Ne prija mi da to sada radim, a meni sve što radim mora da prija. Neophodno mi je da se osećam lepo i prijatno kad nešto radim. Bolje je za mene da to sada ne uradim, jer je u ovom trenutku to isuviše dosadna / teška akcija i stoga je nepodnošljiva.”

Najčešći razlog zašto ljudi odustaju od obavljanja raznih aktivnosti koje su za njih značajne jeste ili zato što im se čine kao dosadne, neprijatne i teške ( što vidimo u gore navedenom primeru sa učenjem teškog gradiva) ili zato što nemaju garanciju da ako se uhvate u koštac sa datim problemom da će ga uspešno obaviti…

Potreba za garancijom uspeha naročito je primetna kada su ljubavni problemi u pitanju. Veliki broj mladih ljudi izbegava da inicira komunikaciju sa osobom koja im se dopada jer strahuju od potencijalnog neuspeha koji bi doživeli kao katastrofu.

Održavanje single statusa i izbegavanje suprotnog pola proizilazi iz potrebe za garancijom da će uspeti u pokušaju da uspostave odnos sa osobom koja im se dopada i u skladu sa tim velikog straha da će ispasti gubitnici ukoliko ne uspeju.

Pored toga sama aktivnost „muvanja” im se čini preteška. Pošto zaista nema garancije da će uspeti i pošto „muvanje” zaista ponekada ume da bude nezgodno, veliki broj mladih ljudi i ne pokušava već se drže svoje sigurne single pozicije.

U osnovi ovakvog ponašanja koje nosi više štete nego dobiti jeste iracionalno razmišljanje tipa:

“Nemam grancije da ću uspeti kod ove devojke/dečka, a ja moram imati garanciju da ću uspeti ako nešto započnem da radim. Bolje da ni ne pokušavam, nego da da rizikujem da potrošim svoje vreme i trud, a na kraju budem odbijen.. Ne bih podneo da budem odbijen i zato je najbolje da odmah odustanem. Uštedeću sebi vreme i nepotrebno mučenje, bez garancije za uspeh. Gore ću se osećati ako probam budem odbijen i ispadnem luzer nego ako uopšte ne probam.”

Racionalna alternativa ovog razmišljanja je:

“Nemam grancije da ću uspeti, ali ne moram ni imati garanciju. Bolje da pokušam i da rizikujem da budem odbijen, nego da odmah odustanem. Ako budem pokušao postoji šansa da uspem, a ako uopšte ne pokušam, sam sebi oduzimam šansu. Neće mi biti lako ako budem odbijen ali ja to mogu da podnesem. To što sam odbijen ne znači da sam odbojna osoba već samo da se njoj/njemu ne sviđam.”

Odlaganje i izbegavanje kontakta sa osobom koja vam se dopada ( iz straha da ćete biti odbijeni ), u momentu odustajanja donosi vam osećanje olakšanja ali posle izvesnog vremena počinjete da budete nezadovoljni sobom da uveravate sebe da ionako niste sposobni za takav poduhvat, da biste verovatno na dejtu rekli glupe stvari i da je uopste cela ideja dejta za vas previše. Na taj način, izbegavajući susret sa osobom koja vam se dopada, skloni ste da preuveličavate njegove muke i neprijatnosti.

Čak i da pretpostavimo da ste pozvali osobu koja vam se sviđa na dejt, naišli na o dbijanje i osetili se povređenim ( tj. sami sebe povredili prenaglašavajući nepohodnost da budete prihvaćeni) da li je ta samopovređenost izazvana odbijanjem gora od samopovređenosti izazvane odustajanjem? Ne!

Dakle, kao što vidite iz oba navedena primera procena same situacije zavisi od sistema uverenja kojih se držite priliko procene. Iz oba primera se vidi da imate izbor u svom sistemu uverenja. Ukoliko odaberete da o negativnim aspektima situacije mislite racionalno, rezultat će biti zdrave emocije i konstruktivno ponašanje. Ukoliko odaberete da negativne aspekte situacije procenjuje iracionalno, rezultat će biti nezdrava emocija i ponašanje u vidu odlaganja i izbegavanja suočavanja sa problemom.

Iz sopstvenih pokušaja i neuspeha možete mnogo više da naučite nego iz sopstevnog odustajanja. Odustajanjem osuđujete sebe na nezadovoljstvo i život koji se odvija po principu ništa rizikovano-ništa stečeno. Biranje “lakšeg” puta u smislu izbegavanja i odustajanja dugoročno gledano ispada teži put jer donosi manje zadovoljstva i radosti.

Mia Popić, REBT savetnica