Na početku svake ljubavi trudimo se da ostvarimo kvalitetan odnos sa partnerom i u toj fazi sve ide nekako lako. Međutim, svaka sledeća etapa u vezi „razotkriva“ partnere, njihova očekivanja, potrebe, želje… Tada i počinju prve krize, kao da ljubav sa početka više nije dovoljna da reši probleme. Nova istraživanja sve češće se bave otkrivanjem recepta za ljubavnu ili bračnu sreću, a rezultati uglavnom ukazuju na to da su najvažniji trud i razumevanje obe strane. Stručnjaci često ističu kako je skladna i kvalitetna ljubavna veza bitna za svaki aspekt našeg života, jer ljubav i stabilan odnos sa partnerom daje više sampopuzdanja, utiče na to da budemo otvoreniji, sklapamo konatkte i prijateljstva, budemo srećniji i zdraviji. Više o tome kako treba da izgleda partnerski odnos, kako da prepoznamo pravu osobu, kako se ljubav razvija, koliko su bitne godine partnera… razgovarali smo sa Miom Popić, REBT psihoterapeutom.

Kako izgleda partnerski odnos koji možemo nazvati zrelim i kvalitetnim?

– Zreli partnerski odnosi oslobođeni su iracionalnih ideja i idealističkih predstava. Oni koji se istinski poznaju mogu istinski i da se vole, jer parovi koji znaju osobine svog partnera, bolje se suočavaju sa problemima. Kvalitetan odnos podrazumeva da partneri pozitivno gledaju na zajedničku prošlost kao i da se podsećaju na vrline koje jedno kod drugog cene. Oni koji neguju lepe uspomene imaju veće kapacitete za lepe emocije, a one upravo predstavljaju snažno oružje u prevazilaženju kriza. U 94 odsto slučajeva parovi koji se pozitivno osvrću na prošlost, imaće i srećnu budućnost.

Koliko je za stabilnu vezu važna komunikacija?

– I ćaskanje o sitnim stvarima je važan faktor kvalitetnog emocionalnog odnosa. Kroz ove neobavezne razgovore partneri se još više povezuju. Pored toga, važno je i da dozvole sebi da uče jedan od drugog, a prihvatanje partnerovog uticaja ne treba da se doživi kao znak slabosti već otvorenosti i razumevanja. Takođe je bitno da shvatimo da u zrelim partnerskim odnosima nema prostora za takmičenje, odmeravanje šta jedan za drugog rade ili je uradio za onog drugog. Važna je otvorena komunikacija, da umeju da razgovaraju o svim emocijama uključujući ljutnju, iritiranost, razočaranje, povređenost…

Koji je to recept za rešavanje problema, kako prevazići krizu bez teških reči i ljutnje?

– Srećni parovi svoje probleme rešavaju tako što se žale na konkretnu situaciju ili ponašanje koje im je zasmetalo, ali ne i na ličnost partnera. Ono što vezu čini srećnom jeste duboko prijateljstvo koje podrazumeva uzajamno poštovanje i uživanje. Srećni parovi su jedno drugom pre svega prijatelji, a potom ljubavnici. Oni se uzajamno prihvataju i poštuju, a prijateljstvo im omogućava da premoste probleme koji se javljaju u svakom partnerskom odnosu.

Psiholozi ističu da partnerski odnosi zavise od više faktora, ali šta je to što najviše utiče na njih?

– U razmatranju faktora od kojih zavisi način na koji se vezujemo za druge i izbore koje pravimo, svakako treba uzeti u obzir naše porodično poreklo. Iako toga često nismo svesni, skloni smo da ponavljamo slične odnose kojima smo bili svedoci tokom detinjstva. Ekstreman primer ovog „ponavljanja“ vidimo u sklonosti brojnih žena da se vezuju za problematične muškarce  (kakvi su nekada bili njihovi očevi), dok manje ekstremni primeri sugerišu da smo skloni da se vezujemo za one koji su po nekim karakteristikama slični osobama za koje smo bili vezani tokom odrastanja. Baveći se psihoterapijom često sam bila u prilici da se susretnem sa ženama koje su sklone da se vezuju za problematične muškarce. U želji da razumem šta to leži u osnovi ove sklonosti, uočila sam da je u porodičnoj istoriji ovih žena postojao već ustanovljen obrazac odnosa koji podrazumeva da žena trpi i toleriše muškarcu problematično ponašanje.

Zbog čega ove žene i pored lošeg iskustva iz porodice biraju sličan život?

– U osnovi ovakvih “pogrešnih” izbora najčešće leži sklonost da ponovimo određeni scenario iz detinjstva i da mu u sadašnjem trenutku damo drugi epilog. Na taj način žena, čiji otac je alkoholičar, koja završi u braku sa alkoholičarem ponovo proživljava ono što joj je poznato. Pokušava sada, kada je odrasla, da dokaže da može da prekroji staru porodičnu istoriju dopisujući joj srećan ishod. To je svojevrsni paradoks koji Vudi Alen opisuje ovim rečima: „Kada se zaljubimo, u sadašnjem trenutku ponovo pronalazimo osobu za koju smo bili vezani kao deca. Sa druge strane, tražimo od voljene osobe da popravi sve greške koje su počinili naši roditelji. U tom smislu ljubav se sastoji iz kontradiktornih tendencija – pokušaja da se vratimo u prošlost i pokušaja da je poništimo“. Ovo naravno ne mora da bude pravilo i nije tačno da će svaka žena koja je imala oca alkoholičara ili nasilnika nužno birati takvog partnera. Ipak, veliki broj terapeuta u praksi se sreće sa ženama koje ponavljaju određene roditeljske odnose.

Koliko je važna životna dob partnera, s obzirom na to da se s godinama menjaju i kriterijumi i očekivanja, kao i to da ljubav drugačije doživljavamo kada smo mlađi?

– Činjenica je da dok smo mlađi na ljubavne odnose gledamo drugačije nego kada smo već stekli izvesno iskustvo u partnerskim relacijama. Kod mladih postoji sklonost da na ljubavne veze gledaju kao na arenu u kojoj treba se izbore za sopstvenu vrednost, da iskažu svoju privlačnost i zavodničke atribute. Tada težimo da budemo posebni i drugačiji, a ono što je suština te zavodljive ljubavne igre jeste da se ostavi utisak nedostupnosti i poveća intezitet intrige, uzbudljivosti i nepredvidivosti. Kao što su ljudi „navučeni“ na igre na sreću ili na kocku zbog adrenalina koji ih „radi“ kada se suočavaju sa neizvesnošću i uzbudljivošću prilikom iščekivanja ishoda igre, tako i faktor neizvesnosti u partnerskim odnosima ima svoju ulogu. Što smo stariji, to smo emocionalno zreliji i imamo realnije kriterijume u izboru partnera i zdravije pristupamo ljubavnim odnosima. Učimo da ljubavne veze manje gledamo kao način da nešto dokažemo, a više kao način da se emocionalno vežemo i budemo bliski sa drugima. Ukoliko smo uvereni da su prethodni ljubavni neuspesi uvek bili posledica pogrešnih poteza drugih, da su naši pogrešni izbori bili slučajni ili posledica običnog spleta okolnosti, godine koje imamo, niti prethodna iskustva neće nam mnogo značiti.

Stručnjaci često ističu da je najveća greška kada se borimo za pogrešnu osobu, sa kojom je nemoguće izgraditi stabilan partnerski odnos. Kako da prepoznamo osobu za koju se vredi boriti?

– Pravu osobu je lako prepoznati. To je ona koja želi da bude sa nama, sa kojom lako uspostavljamo komunikaciju, delimo slična interesovanja, želje i očekivanja od odnosa. Mnoge žene sklone su da previde signale na početku odnosa koji sugerišu da je sa nekim teško uspostaviti stabilan odnos. Kada im muškarac kaže da je „užasan u vezama“, da je „slab“, „polupan“, „emotivno potrošen“ „nije za nešto ozbiljno“ ili „ne ume da voli“ one su sklone da zanemaruju ove poruke i da se upuštaju u osvajački pohod menjanja njegove prirode. Daleko je pametnije verovati im na reč i nastaviti dalje.

Sanja Kostić

Objavljeno u Vecernjim novostima, 16. jul 2012