Danas često čujemo o  ljudima koji se nalaze u partnerskom odnosu koji im zadaje više muke nego radosti. Iako ova sklonost postoji i kod muškaraca i žena, u ovom članku osvrnućemo se na specifičnosti veze u kojoj se žena vezuje za emotivno nedostupnog partnera.

Kada ih pitamo zašto trpe loš tretman svojih partnera, one često kažu „zato što ga volim“, ili „zato što se plašim da ga napustim“, neke jednostavno odgovore „šta trpim?“ pokazujući na taj način da svoje nezadovoljstvo ne dovode ni u kakvu vezu sa partnerovim ponašanjem. Ove žene najčešće su upletene u odnos sa veoma problematičnim muškarcem čije ponašanje može da se svrsta u kategoriju narcisa, psihopate i ženomrsca. Oni sa sobom u vezu unose niz problema kao što su alkoholizam, narkomanija, kockanje, novčani problemi itd.

Psihološki profil ovih muškaraca  ukazuje na potrebu da se žena podredi sebi i sopstvenim potrebama bez uvida u to da je ona bića za sebe sa svojim željama i potrebama. Veza sa ovakvim muškarcem za ženu može biti vrlo zbunjujuća. Veoma snažne emocije upletene su u odnos ovog tipa što ženu čini podložnom da toleriše partnerovo loše ponašanje. U narednom delu teksta pokušaćemo da opišemo psihološki profil žene koja je sklona da se vezuje za problematične i emotivno nedostupne muškarce kao i da ukažemo na neke razloge koji stoje u osnovi njenog izbora. Napravićemo osvrt na psihološke mehanizme koji doprinose tome da ona ostane u odnosu koji je poguban po nju, a nastojaćemo da osvetlimo i porodično poreklo ženske sklonosti da bira pogrešne muškarce.

Zavisna ljubav

Ono što objašnjava težnju žene da ostane u odnosu u kome doživljava više patnje nego radosti jeste takozvana zavisna ljubav. Ova vrsta zavisnosti funkcioniše kao i svaka druga zavisnost, bilo od alkohola, droga, kockanja ili hrane. Osećamo prinudnu, nagonsku potrebu za drugom osobom.  Žena koja se nalazi u zavisnoj ljubavnoj vezi, oseća snažan bol i patnju kada je lišena svog partnera, oseća da ne može da živi bez njega. Veza joj daje osećaj smirenosti i da bi imala tu smirenost ona će tolerisati mnoga maltretiranja. Dakle, što više partnera doživljava kao jedini izvor lepih osećanja, to će osećati veću potrebu za njim kao središtem svog života.

Osećanje neadekvatnosti

Žene koje su sklone da se vezuju za problematične muškarce imaju duboko ukorenjen osećaj neadekvatnosti koji nastoje kompenzovati kroz ljubav partnera. Kod njih je prisutan specifičan pogled na ljubav koji podrazumeva da ukoliko nemaju ljubav, život nije vredan življenja. Razmišljajući na ovaj način, gubitak ljubavi znači i gubitak životnog smisla zbog čega je žena spremna da pređe preko svega samo da bi zadržala partnerski odnos.

Nije retkost da su veoma jake žene upletene u ovaj tip zavisnog odnosa. Paradoks jake žene ogleda se upravo u tome da je ona veoma nezavisna u drugim oblastima života. Ona je često veoma uspešna poslovna žena koja se međutim u partnerskom odnosu oseća bespomoćno i zavisno od svog partnera. S obzirom da jedino ljubav dovodi u vezu sa doživljajem sopstvene adekvatnosti i vrednosti, ona veruje da ne može emocionalno opstati bez partnerove ljubavi. Osećanje sopstvene vrednosti vezano je za njegovo mišljenje o njoj, bez obzira na uspehe koje postiže u drugim sferama života.

Promenjivo raspoloženje partnera-od ljubavi do zlostavljanja

Ono što stvara najveću zavisnost žene od muškarca jeste njegovo promenjivo ponašanje-od ljubavi do zlostavljanja. Partnerski odnos na ovaj način poprima oblik igranja na sreću na nekom od onih aparata koje viđamo u kockarnicama. Razlog zašto se tako lako navučemo na ove igre jeste verovanje da ćemo svakog časa dobiti zgoditak. Iščekivanje stvara napetost i donosi nam uzbuđenje. Nagrada dolazi neredovno i u različitim sumama i drži nas prikovane za igru u nadi da ćemo svakog časa dobiti. Sličan mehanizam primećujemo u vezama u kojima muškarac demonstrira čas ljubazno čas distancirano ili čak nasilno ponašanje. Na taj način žena se nalazi u klopci i neizvesnosti, nadajući se da će nakon lošeg perioda nastupiti dobar. Ovakvo muškarčevo promenjivo ponašanje može kod žene stvoriti uverenje da ona treba da popravi ono što ne valja. Na taj način ona ulazi u trampu za partnerovu ljubav, stalno pokušavajući da pronađe ono ponašanje kojim će on biti zadovoljan. S obzirom da u njegovoj ljubavi vidi potvrdu svoje vrednosti, ona se upušta u eksperimentisanje sa sopstvenim ponašanjem koje nastoji da podesi tako da maksimalno odgovara njemu. Ono što međutim ne shvata jeste da njegovo promenjivo ponašanje ima veze sa njegovom patologijom a ne sa bilo čim što ona uradi ili ne uradi.

Strah od samoće

Na samu pomisao o samoći ona se uspaniči. Kada misli o usamljenosti, ona ne računa prijatelje, kolege, rodbinu i druge bliske ljude. Izvor panike je pre svega u neizvesnosti hoće li ikada naći drugog partnera. Obuzeta ovakvim strahom, ona će ostajati u vezi kojom možda i nije zadovoljna jer gubitak ljubavi doživljava kao put ka samoći za koju veruje da je nepodnošljiva.

Pošto joj je njegova ljubav tako važna da bi se osećala potpunom, kada joj on uskrati ljubav njen ceo svet je uzdrman. Fizički i emocionalni bol u koji žena zapadne zbog partnerovog nezadovoljstva može biti tako jak da će ona biti spremna da učini sve da bi ga izbegla, pa tako i da trpi partnerovo nerazumno ponašanje.

Obzirom da samoću doživljava kao nepodnošljivo stanje ni njen izbor partnera ne predstavlja slobodan izbor već u partneru ona vidi pojas za spasavanje od samoće. Ukratko, ona je uverena da mora da ostane sa njim jer bi u suprotnom bila sama. Stoga ona je spremna da trpi i maltretiranje jer je i to bolje od samoće.

Terapijska moć ljubavi

Žena koja ostaju u vezi sa muškarcem koji je po nju loš, vodi se idejom da će kroz snagu svoje ljubavi uspeti da ga promeni. Njeno shvatanje ljubavi može se sažeti u rečenici: „Ljubav čini čoveka boljom i kvalitetnijom osobom“. U skladu sa ovom ljubavnom formulom, ona je sklona da bira upravo problematične muškarce na koje će gledati kao na projekat koji treba da dovede u red.  Ulazeći u ovaj tip odnosa ona sebe vidi kao boginju, isceliteljku i majku i kroz ove funkcije stiče osećanje adekvatnosti i kompetentnosti.

Obrasci razmišljanja

Tipični stavovi koji leže u osnovi ovog destruktivnog odnosa su:

Nikada neću naći nekoga ko će me voleti.

Ne mogu živeti bez muškarca.

Uvek ću ostati sama, a od toga nema goreg na svetu.

Svi će me smatrati promašenom zato što sam raskinula vezu.

Suviše sam stara da bih ponovo privukla muškarca.

Psihički manevri

Žena koja ostaje u odnosu sa muškarcem koji je ponižava ili maltretira pribegava određenim mehanizmima kako bi opravdala svoj izbor. Najčešće ona racionalizuje njegovo ponašanje. Pod tim podrazumevamo da ona daje opravdanja za njegovo grubo ponašanje tipa „Uplašila sam se kada se drao na mene ali ipak je pod velikim pritiskom zbog poslovnih problema“, ili „Ne mogu mu zameriti što se ljuti na mene kada je imao tako nesrećno detinjstvo“.

Nije retkost ni da ona počne da preuzima krivicu na sebe kada se on prema njoj ponaša grubo objašnjavajući sebi da on na taj način pokušava od nje da napravi boljeg čoveka. Ovaj stav samo je na korak od uverenja da je on dobar a ona rđava i da stoga svaka njegova kritika predstavlja zapravo njegov pokušaj da je popravi. Ovaj fenomen u psihologiji poznat je kao stokholmski sindrom koji je ustanovljen da bi opisao ponašanje taoca koji su bili zarobljeni u pljački jedne banke i koji su posle izvesnog vremena počeli da brane kriminalce. Pripisivanje pozitivnih namera onima koji nas zlostavljaju predstavlja način da se obezbedi sigurnost u neprijateljskoj, po život opasnoj situaciji. Vrlo verovatno da se sličan sindrom razvija i kod žena koje se nalaze u destruktivnom partnerskom odnosu. Posle dužeg vremena u kome su izložene psihičkom zlostavljanju kod njih se kao vid odbrambenog mehanizma razvija uverenje da njihov partner ipak zna najbolje. Na taj način se stvara potajni sporazum između njih dvoje koji je naravno na njenu štetu.

Porodično poreklo

U porodičnoj istoriji žena koje se vezuju za problematične muškarce najčešće postoje već ustanovljen obrazac odnosa koji podrazumeva da žena trpi muškarcu čitav niz problematičnih ponašanja. Ukoliko je porodična sredina u kojoj je odrasla neprijatna i bolna, ona će verovatno sebi da obeća da kada odraste, stvari će postaviti bolje od njenih roditelja. Međutim, pošto nam je poznato ono što smo naučili kao deca, kada odrastemo mi tragamo za odnosima koji nam pružaju sigurnost poznatog. Tako, uprkos našim zaklinjanjima da ćemo „mi to drugačije“, često završimo kopirajući situacije i odnose iz detinjstva. Dobar primer toga je žena, čiji otac je alkoholičar, koja završi u braku sa alkoholičarem. Ona ponovo proživljava ono što joj je poznato. Pokušava sada, kada je odrasla, da dokaže da može da prekroji staru porodičnu istoriju dopisujući joj srećan ishod. Nekada je patila zato što joj je zbog pića uskraćena očeva ljubav i sada pokušava da se izbori za tu istu ljubav od muškarca koji pije.

Nagon da se ponovi poznato, udružen sa nagonom da se sve učini bolje, stvara klopku u koju upadaju mnoge žene koje završe sa muškarcima koji se bore sa sličnim problemima sa kojima su se borili njihovi očevi. Ovo naravno ne mora biti pravilo i nije tačno da će svaka žena koja je imala oca alkoholičara ili nasilnika nužno birati i takvog partnera. Ipak, postojeća literatura koja se bavi ovom problematikom zaista ukazuje da se veliki broj terapeuta u praksi sreće sa ženama koje ponavljaju određene roditeljske odnose.

Na koji način izaći iz destruktivnog partnerskog odnosa

Prvi korak u nastojanju da se izađe iz destruktivnog odnosa jeste osvešćivanje odbrambenih mehanizama kojima pribegavamo da bi ostali u vezi. Dakle, važno je uvideti problematično ponašanje partnera i shvatiti da ono nema nikakve veze sa nama već isključivo sa njegovom problematičnom prirodom. Njegove kritike i ponižavanja nisu pokušaji da od žene napravi boljeg čoveka već predstavljaju načine kojima on pokušava da uruši njeno samopuzdanje i na taj način osigura da ga ona nikada neće ostaviti. Više o taktikama kojima se koristi kako bi svoju partnerku potpuno vezao za sebe možete da pročitate u tekstu Muškarci koji mrze žene. Dakle, prvi i najvažniji korak jeste sticanje uvida u to da je njegovo ponašanje problematično zbog njega, a ne zbog bilo čega što žena radi ili ne radi!

Kao što muškarac pokušava kroz ubijanje ženinog samopuzdanja da je uveri da je on jedini koji će da je trpi i da joj je  stoga bolje da ostane uz njega, tako je i žena sklona da bira muškarca kome će biti potrebna kako bi se osigurala da je on neće ostaviti. Iz tog razloga ona bira problematične muškarce kojima će njena briga biti potrebna. Ona ne pravi razliku između toga da nekome bude potrebna i da bude voljena. Zbog toga je veoma važno da uvidi da ona sama iz straha da ne ostane sama bira muškarce sa problemima, bilo da su to psihički problemi ili problemi praktične prirode(finansijski i poslovni problemi) zbog kojih će mu ona biti potrebna pružajući mu pomoć i podršku. Važno je da shvati da je nemoguće spasiti neuravnotežene, neodgovorne ljude. Oni uvek iznova prave promašaje i na kraju počnu da mrze i svoje izbavitelje jer se zbog njih osećaju još slabijim.

Jedan od ključnih preduslova da se izađe iz zavisnog partnerskog odnosa jeste prihvatanje sebe i tolerisanje samoće. Veliki broj žena koje strahuju od samoće sklone su da iz jedne veze ulaze u drugu nastojeći na taj način da izbegnu užas usamljenosti. Mnoge od njih nikada i nisu bile same pa samim tim i ne znaju da li to čega se toliko plaše zaista jeste toliko grozno. Ako nikada nismo bili sami, kako uopšte znamo da je samoća nepodnošljiva?! Možda mislimo  da bi to bilo strašno ali misli nisu činjenice! To što mislimo da je samoća strašna stvar ne znači da to u stvarnosti i jeste tako.

Erica Jong je u svom romanu o opsesiji Sveženski bluz na vrlo slikovit način opisala kako izgleda destruktivan zavisni odnos između muškarca i žene. U ovoj knjizi ona je ukazala i na neke stavove koje je važno da žena izgradi kako bi se oslobodila sklonosti da se vezuje za pogrešne muškarce.

Ako sama sebi postaneš središte vlastitog života, ako prestaneš davati svoju snagu, privući ćeš drugačije muškarce-sebi jednake, a ne dominantne ili mekušce ( Erica Jong, Sveženski bluz).

Mia Popić

Literatura: Muškarci koji mrze žene i žene koje ih vole, Dr Suzan Forvard