Odnos majke i ćerke u pshološkoj i popularnoj literaturi predstavljen je na skali od potpune satanizacije do vrhunske idealizaicje. Delikatnost ovog odnosa izazovna je za mnoge autore ali malo njih uspeva da izbegne zamku dominantnog društvenog diskursa, koji ulogu majke i dalje definiše kao one koja ima urođenu sposobnost a samim i tim odgovornost da neguje, brine, podiže, usmerava. Sasvim prirodno, druga strana ove nezahvalne društvene medalje postaje majka koja guši, sputava, kritikuje, koči.

U ovom tekstu fokus je na ženama u međugeneracijskom odnosu ljubavi i brige, sa posebnim ostvrtom na konflikte i nerazumevanje koji se javlaju u određenim fazama razvoja.

Pitanje je – zašto se oni javljaju, a odgovori su negde između načina na koje usvajamo društvene uloge tj socijalizacije i jaza između generacija.

Konflikti između majki i ćerki nisu nezaobilazni u ovom odnosu, kako se veoma često predstavlja. Mitovi o majkama i ćerkama suparnicama, koje se bore oko figure oca/muža nisu ništa drugo neko naopako postavljena, široko rasprostranjena patrijarhalna teza.

Najveći broj problema, koji se javljaju u odnosu majke i ćerke, nastaju uglavnom u adolescentskoj fazi razvoja ćerke i to iz sasvim drugih razloga.

Pred majku je u ovoj fazi, stavljen neobično težak zadatak – da svoju ćerku izvede na ”pravi put” uz bezbroj kontradiktornih putokaza, koje ni sama sa sobom možda nije najbolje razrešila. Grupa autorki knjige ”Invisible Web” sjajno navodi neke od tih kontradiktornih vodiča za ispravan ženski život:

• Bori se za sebe, ali ne preglasno
• Brini za sebe ali pre svega brini za druge
• Budi uspešna, asertivna, inteligenta, ali ne toliko da uplašiš potencijalnog životnog saputnika
• Bavi se sportom ali ne budi kompetitivna
• Budi diskretna ali popularna i tražena
• Budi pristojna i skromna ali zavodljiva i atraktivna

Ako se na sve to doda neverovatna brzina kojom žena u savremenom društvu osvaja pravo na određena ponašanja o kojima njena majka nije mogla ni da sanja, jasno je koliki se jaz stvara. A taj jaz više nije samo generacijski već i kulturološki. Zato majka može imati veliku teškoću da o svojom ćerkom razgovara o nekim za ženu važnim životnim temama a posebno onim delikatnim, kao što je seksualnost, upotreba kontracepcije, broj partnerskih veza i tome slično. Teškoće su posebno naglašene ako u periodu svog odrastanja ni sama nije imala sa kim da to učini.

Važno je imati na umu da u periodu adolescencije ćerke, majka takođe prolazi kroz veoma delikatno životno razdoblje. Ona se nalazi u srednjim godinama, prolazi kroz ili ulazi u fazu telesnih promena koje donosi menopauza, preispituje sopstvene životne izbore i postignuća. Ishodi tih preispitivanja imaće veliki uticaj na izbor i stepen intervenicja koje će imati u životu svoje ćerke i odraziće se na kvalitet njihove interakcije.

S druge strane, ćerka prirodno teži autonomiji i nezavisnosti. Ona osvaja svoj prostor, na način koji prepoznaje kao jedini moguć, što majci koja je ranjiva može da bude znak da je nepotrebna i odbačena. Ponašanje ćerke ona tumači kao kritikujuće i oponirajuće i ciklus konflikta se lako pokreće. Devojka se oseća neadekvatnom da odraste, majka neadekvatnim modelom svojoj ćerki, i nešto što bi trebalo da bude prirodan proces odrastanja i sazrevanja postaje borba za sopstveni identitet.

Ono što bi tada pomoglo je svest da težnja ćerke da postane mlada žena, nezavisna od svoje primarne porodice, nije u koliziji sa ulogom majke kao figure zaštite i podrške. Odrastanje i odvajanje ne podrazumeva cepanje već restruktuiranje dosadašnjeg načina funkcionisanja, u kome obe, pre nego što misle o svim razlikama koje ih odvajaju treba da se fokusiraju na sličnosti koje ih povezuju.

Te sličnosi, osnova su za prelazak u novi oblik funkcionisanja, ne toliko zasićen brigom i negom, koliko razmenom i prijateljstvom. Za ćerku bi u ovoj fazi bilo značajno da sazna više o sadržaju i kontekstu u kome se odvijao majčin život, a majka bi trebalo da u svom iskustvu pronađe resurse koji mogu da pomognu njenoj kćeri u suočavanju sa teškoćama i dilemama koje život mlade žene donosi.

Jedna drugoj potrebne su kao ogledalo, pri čemu ćerka treba u tom ogledalu da vidi svoju snažnu i samosvojnu majku iz čijeg iskustva može da uči, dok majka treba da vidi svoju ćerku koja zahvaljujući njenoj podršci izrasta u samostalnu ženu.

Nije dovoljno odrasti i otići, s jedne, niti odškolovati, odbolovati i poslati u svet s druge strane. Odnos majke i ćerke treba negovati kroz pronalaženje najprihvatljivijih obrazaca komunikacije i istraživanje načina za međusobno razumevanje, poštovanje i razmenu, koja će obema pomoći da obogate i poboljšaju kvalitet sopstvenih, odvojenih ali međsobno dopunjujućih, života.

Iva Branković, porodična savetnica