Mitovi i bajke su priče koje nam kazuju na opšta mesta u ljudskoj istoriji, na lične karakteristike ljudi koje se ponavljaju vekovima i tipove odnosa kojima smo kao ljudi skloni. Ljudi čitajući ili slušajući bajke i mitove veoma često imaju mistično iskustvo, osećaj povezanosti, prepoznavanja, ”dodirivanja” istine.

Kao objašnjenje za ove ponavljajuće obrasce K.G.Jung u psihologiju uvodi pojam ”arhetipova” tj obrazaca instiktivnog ponašanja ljudi sadržanih u kolektivnom nesvesnom, koji oblikuju ljudsko ponašanje univerzalnim normama i principima. Predstave arhetipova možemo naći u ljudskim tvorevinama kao što su mitovi i bajke, ali i određenim učestalim temama koje se pojavljuju u snovima. Univerzalni arhetipovi su razlog za sličnosti koje nalazimo u mitovima različitih kultura, i kao takozvani pra-obrasci imaju snažan uticaj na to kako funkcionišemo i dan danas.

Zato nije iznenađujuć uspeh koji je kod stručne i šire publike izazvala knjiga ”Boginja u svakoj ženi”, autorke Jean Shinoda Bolen, profesorke na Univerzitetu u Kaliforniji i jungovske psihoanalitičarke, koja je analizirjući grčko-rimske boginje došla do sedam osnovnih arhetipova koji se pojavljuju u crtama ličnosti  žena.

U ovom i nekoliko narednih članaka pokušaćemo da vam prikažemo ove arhetipove u nadi da će biti korisni kako ženama tako i muškarcima. Ženama  pre svega, jer će im pomoći da oslušnu boginje u sebi, umire one koje im prave nevolje i naprave prostora onim vrednim da se pokažu. Muškarcima, da bolje razumeju svoje izabranice, ali i svoje majke, da znaju šta mogu da očekuju ali i šta mogu da dobiju ako samo malo prilagode svoje ponašanje. I na kraju, i jednima i drugima, da dok neguju svoje male kćeri koje rastu, prepoznaju u njima ”božanske” potencijale i stvore im uslove da ih nesmetano razviju.

7 grčkih boginja kao ogledalo svih žena

Grčke boginje su predstave žena koje u ljuskoj svesti žive više od tri hiljade godina.  Osmišljene su tako da sadrže sve aspekte žene, čak i moć i širok spektar ponašanja koje žene kroz istoriju nisu baš prečesto imale priliku da demonstriraju i neguju. One su i lepe i jake, motivisane onim što im je važno i predstavljaju arhetipove koji oblikuju tok života svake žene.

Boginje se međusobno veoma razlikuju, pri čemu svaka ima pozitivne i negativne crte. Mitovi o njima ukazuju na moguća ponašanja kojima žena, koja nosi crte određene boginje može biti sklona.  S obzirom na to da su različite, one su često suprotstavljene i na taj način prikazan je konflikt koje osećaju žene kompleksne strukture ili ”komplikovane žene”, kako se često  kaže .

Svaka žena u sebi sadrži ponešto od svake boginje. U zavisnosti od toga koju je boginju negovala i njena priroda će biti više tipska. Kada se boginje bore za dominaciju u jednoj ženi, ona mora da odluči kojoj će dati prevlast, u suprotnom, njeno ponašanje će biti haotično i nekonzistentno.

Prema tome koje vrednosti neguju i šta su im prioriteti  boginje se mogu podeliti u 3 vrste:

• devičanske boginje: Hestija, boginja Ognjišta i Hrama;  Artemida, boginja Lova i Meseca;  i Atina, boginja Mudrosti i Veštine
• vulnerabilne ili ranjive boginje: Hera – Zevsova žena, boginja Braka; Demetra, boginja Useva, predstavnica svih majki;  i Persefona, Demetrina ćerka poznata kao ”Deva”
• boginja alhemije ili transformacije: Afrodita, boginja Ljubavi i Lepote

Devičanske boginje ne zovu se tako zato što ih ”muška ruka nikad nije dotakla” (jer i one su prema priči volele određene pripadnike muškog pola) već zato što za razliku od vulnerabilnih boginja ne pridaju značaj emocionalnom tj romantičnom odnosu. One predstavljaju nezavisnost i samodovoljnost kod žena, i emocionalna privrženost ne može da ih skrene sa njihovog izabranog puta. Kao arhetipovi one predstavljaju žensku autonomiju i sposobnost fokusiranja na ciljeve od ličnog i opšteg značaja.

Artemida i Atina predstavljaju orjentisanost ka cilju i logičko razmišljanje što ih čini arhetipovima orjentisanim na postignuće, dok je Hestija spritualni arhetip, koji fokus usmerava prema unutra, ka duhovnom razvoju ženske ličnosti, i prioritet daje kompetentnosti i samodovoljnosti.

Vulnerabilne boginje, Hera, Demetra i Persefona, predstavljaju arhetipove tri dominantne ženske uloge: supruge, majke i ćerke. Za razliku od devica one su u potpunosti orjentisane ka odnosu i njihovi identiteti zavise od značajnih veza koje uspostavljaju u životu. One predstavljaju žensku potrebu za povezanošću i bliskošću. Okrenute su drugima a samim tim i ranjive.

Afriodita, boginja Ljubavi i Lepote je sama u trećoj kategoriji pod nazivom boginja alhemije ili transformacije. Ona je najlepša i najprivlačnija od svih boginja. Imala je mnogo ljubavnih veza i puno dece iz svake od njih. Generiše ljubav i lepotu, erotsku privlačnost, senzulanost, seksualnost i novi život. Ulazila je u veze po sopstvenom izboru i nikada nije bila žrtva. Na taj način sačuvala je poput boginja devica, svoju autonomiju, ali i ostvarila značajne emotivne odnose kao vulnerabilne boginje. Njena priroda je i fokuisrana i receptivna, otvorena za druge. Arhetip afrodite motiviše žene da tragaju za intenzitetom u odnosu pre nego za stalnošću, da vrednuju kreativnost i stvaranje, i budu otvorene za promenu.

Ukratko boginje se mogu predstaviti na sledeći način:

Artemida, boginja Lova i Meseca, personifikuje nezavistan, na postignuće fokusiran ženski duh

Atina, boginja Midrosti i Veštine, predstavlja racionalnu, samosvesnu ženu kojom vlada razum a ne srce

Hestia, boginja Ognjišta, u sebi sadrži strpljenje i stabilnost žene koja nalazi zadovoljstvo u samoći i iz koje zrači aura nedodirljivosti i celovitosti

Hera, boginja Braka, predstavlja ženu koja smatra da su sve uloge u životu žene sekundarne u odnosu na ulogu supruge.

Demetra, boginja Useva i materinski arhetip, predstavlja žensku težnju za obezbeđivanjem fizičke i psihičke podrške svojoj deci.

Persefona, ”Deva” i kraljica podzemlja, izražava žensku težnju ka pripadanju, povezivanju i  pasivnosti, i  potrebu da udovolji i bude željena od strane muškaraca.

Afrodita, boginja Ljubavi i Lepote, alhemijska boginja koja rukovodi ženskim uživanjem u ljubavi, lepoti, seksualnosti i senzulanosti i navodi žene da budu kreativne i proaktivne.

Mnoge Homerove ode bile su zapravo pozivi bogovima da poklone pažnju smrtnicima. Bogovi su dakle stvarani u mislima slušaoca, kroz opise njihovog izgleda i ponašanja, a zatim i prizivani. Kada saznajete više o boginjama koje vladaju ženama, vi ih zamišljate i na taj način ponovo stvarate, a ako se nađete u situaciji u kojoj bi neka od njih mogla da vam pomogne, možete je i prizvati kroz neki od sledećih tradicionalnih poziva:

• Atina, pomozi mi da mislim jasno u ovoj situaciji
• Persefona, pomozi mi da ostanem otvorena i osetljiva na druge
• Hera, pomozi mi da se obavežem i budem verna
• Demetra, nauči me da budem strpljiva i darežljiva i pomozi mi da budem dobra majka
• Artemida, učini da budem fokusirana na taj cilj u daljini
• Afrodita, pomozi mi da volim i da uživam u svom telu
• Hestija, počastvuj me svojim prisustvom, donesi mi mir i razboritost

Više o boginjama možete saznati u tekstu Karakteristike boginja koje vladaju ženskim životima.

Iva Branković, porodična savetnica