Category: Psihološke teme
Razlika između stresa i burnout-a
’’Svaki stres ostvlja neizbrisiv ožiljak, a organizam plaća cenu sopstvenog preživljavanja stresne situacije tako što postaje malo stariji’’ Hans Seli (Hans Selye)
Svi ljudi ponekad imaju loše dane kada im je teško da ustanu iz kreveta, nemaju volje da odu do kancelarije, a na pomisao o kolegama ili korisnicima im se javlja želja da pobegnu u drugu državu. Ipak, ako se ovakvi dani javljaju često ili nižu jedan za drugim može se sa relativno pouzdano smatrati da je osoba na putu ka ili je već u stanju ozbiljnog profesionalnog izgaranja. Profesionalno izgaranje (burnout) podrazumeva stanje u koje se dospeva zbog izloženosti hroničnom stresu na poslu, koje usled primene neadekvatnih strategija prevladavanja i nedostatka mehanizama podrške, vodi različitim negativnim efektima u oblasti zdravlja, psihičkog i socijalnog funkcionisanja osobe.
Ima li ljubavi (na Tinderu) 2066?
U filmu Her, Hoakin Finiks glumi usamljenog, otuđenog i slomljenog čoveka koji pronalazi ljubav u tehnologiji, virtuelnoj partnerki koja ga obuzme toliko da mu ispunjava sve romantične i seksualne potrebe. Algoritam s kojim je u vezi uči, napreduje, oseća i — zaljubljuju se. To nije izvodljivo po današnjim standardima, ali je premisa filma realnija nego što ljudi misle. Zaista, poslednjih deset godina, ljubav se toliko promenila pod tehnologijom da nije nerealno da se ispuni čak i ona glupost iz filma Sudija Dred i načina na koji Silvester Stalone i Sandra Bulok vode ljubav.
Kreativnost kasnih sati
Da li ste noćna ptica ili ranije odlazite na počinak? Nova naučna saznanja iz oblasti psihologije sugerišu da odgovor na ovo pitanje može dosta toga da kaže o vama, pa tako na osnovu vremena kada se spremate za spavanje možemo zaključiti o visini vaše inteligencije. Naime, najnovija istraživanja dovode u vezu ljudsku inteligenciju i vreme odlaska na počinak. Pametniji ljudi češće kreću na počinak u kasne noćne sate, dok oni niže inteligencije ranije idu na spavanje.
Autosugestija – mantra ili tiranija?
Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem. Ova rečenica predstavlja čuvenu mantru koju je u psihoterapiju uveo francuski psiholog Emil Kue. Svakodnevno ponavljanje ove rečenice kao određeni vid autosugestije, kako je to tvrdio njen autor, treba da nam pomogne da se osećamo bolje i budemo svesni svog progresivnog razvoja. Ovo je samo jedna od afirmativnih mantri koja se koristi kao specifična tehnika brojnih programa učenja veština življenja, takozvanog lajfkoučinga, i svodi se na svojevrsno ohrabrivanje klijenta i jačanje njegovog samopouzdanja. U vokabularu ovih programa često ćemo naići na rečenice posredstvom kojih osoba uz pomoć vežbi vizuelizacije zamišlja sebe kao uspešnu, atraktivnu, dopadljivu, socijalno ostvarenu i slično. Ako sebi budemo dovoljno ponavljali spomenute afirmacije, osećaćemo se bolje u sopstvenoj koži.
