Raskid sa voljenom osobom najčešće je praćen tugom, a način da se ovaj bol prevaziđe različit je kod različitih ljudi. Neki se upuste u razne aktivnosti koje su im bitne kako bi lakše prevazišli bolni raskid, dok drugi padaju u očaj, osećanje praznine, odaju se porocima kao što su alkohol ili pretarano menjanje partnera kako bi sebe uverili da su OK.

Šta je to što određuje način na koji ćemo doživeti raskid? Zašto neki iz raskida izlaze iako tužni i dalje sa čvrstim osloncem na zemlji dok ga drugi doživljavaju kao smak sveta i gubitak životnog smisla uvereni da sa gubikom ljubavi gube i razlog za životom. Odgovor na ovo pitanje možemo pronaći ukoliko se pozabavimo sadržajima koji su nam prezentovani tokom odrastanja, od bajki koje su nam čitali dok smo bili deca do svega onoga čemu smo izloženi putem masovnih medija.

Od malih nogu čitali su nam bajke o princezama i prinčevima koje se nešto kasnije javljaju u formi romantičnih komedija sa čuvenim happy endom. Masovni mediji nas obasipaju romantičnim temama i u glavama mladih ljudi grade formulu po kojoj je sreća u ljubavi jednaka sreći u životu. Sreća u ljubavi nužna je premisa srećnog života. Uvereni smo da moramo biti voljeni da bi bili srećni. Kao posledica ovog uverenja nailazimo na mlade koji se posle raskida osećaju prazno i promašeno.  Nije retkost da čujemo rečenice tipa :” Kada me ostavio moj život više nije imao smisla. Pokušavala sam da izdržim ali sve je bilo bezuspešno. Njegovim odlaskom moj život više nije bio isti” ili “kada me ostavila poželeo sam da me nema” itd…Ovakve rečenice veoma su česte u ljubavnim pesmama koje su popularne i koje potkrepljuju ideju da život bez ljubavi nije ni vredan življenja. Dakle, uverenja koja imamo o samom raskidu, a ne raskid po sebi jeste ono što određuje naše emocije. Iz uverenja da se bez ljubavi ne može živeti proizilazi i stanje depresije kada smo suočeni sa raskidom.

Osobe sa ovakvim uverenjem najčešće ne okončavaju vezu u kojoj su dok ne nađu novog partnera sa kojim će započeti vezu i na taj način sebe spasiti od užasavajuće samoće.  Vrlo često se javlja i zavisnost od partnera tj. ostajanje u odnosu koji je nezadovoljavajući jer je bolja i takva ljubav nego život bez ikakve ljubavi.

Veliki broj ljudi na pitanje da li je ljubav nužna za srećan život će jednoglasno odgovoriti sa DA bez svesti o tome da ih ovakvo verovanje vrlo često vodi u osećanje teške depresije kada se suoče sa raskidom. Naučeni da ne dovode u pitanje ovu ideju, sebe dovode u stanje utučenosti i očaja. Korene ovog uverenja vidimo i u mitovima. Iz čuvenog mita o androginu sledi da svako ima negde samo jednu svoju polovinu, srodnu dušu. Mit o trijumfalnoj ljubavi kaže da za svakoga postoji princ ili princeza koji ga čeka da u sreći i ljubavi prožive život. Mit o ljubavnoj opijenosti govori o tome da svako čeka na osobu zbog koje će da “izgubi glavu”. Ovakve ideje nalazimo i u romantičnim filmovima, pričama, pesmama…. Većina single ljudi nakon gledanja romantičnih komedija iz bioskopa izlaze sa osećanjem da su oni samo pola od osobe, očajni jer ne znaju gde je taj “savršeni” drugi. Oni koji su pak u vezama, kupili su kartu i za projekciju filma i za potvrdu da su dostigli taj ideal sreće jer imaju bolju polovinu pored sebe dok gledaju film.

Znamo odakle nam uverenja o ostvarenoj partnerskoj ljubavi kao karti za životnu sreću: od roditelja, iz filmova, bajki, priča itd. Iz uverenja da moramo biti voljeni i prihvaćeni od strane ljudi koji su nam bitni proizilazi i depresija kada se suočimo sa činjenicom da nas je partner ostavio i da nas više ne voli. Kako bismo poštedili sebe depresije posle raskida neopohodno je odustati od ideje da nam je ljubav neophodna.

Daleko od toga da tvrdimo da treba odustati od ljubavi, ona nam ulepšava život ali svakako nije jedini ključ sreće. Život je veoma složen i bogat sam po sebi i njegov smisao ne treba dovoditi u vezu samo sa romantičnim aspektom življenja.

Razmišljajući da vam je u životu ljubav aposlutno potrebna, nanosite sebi više štete nego koristi. Kada ste ubeđeni da vam je ljubav potrebna bićete skloni da brinete o tome koliko mnogo i koliko dugo će vas partner voleti. Ako procenite da mu je dovoljno stalo, brinućete se da li će ta ljubav trajati i sutra. Takvim razmišljanjem, vašim brigama u vezi ljubavi nema kraja!

Ako vam je ljubav uvek potrebna, uvek se morate ponašati kao neko ko se može voleti. Ko zaista može da udovolji tom zahtevu? Čak i kada posedujete osobine vredne ljubavi, nemoguće je pokazivati ih uvek. Ako se upustite u ovaj težak posao, toliko ćete truda uložiti u to da budete voljeni od strane partnere da vam neće preostati energije za druge stvari koje u životu volite. Uvereni da morate biti voljeni moguće je da ćete ispoljavati i ponašanja kojima podilazite partneru, radite sve što mislite da on/ona želi ili bi voleo i na taj način ćete polako da odustanete od sebe i onoga što vi želite. Jednom rečju u borbi da uvek budete voljeni odustaćete od sebe.

Preteran trud da dobijete ljubav i priznanje od osoba koje su vam bitne, njima može biti iritantan i na taj način možete im postati neizmerno dosadni i manje zanimljvi.

Preterana potreba za ljubavlju gotovo uvek prikriva osećanje sopstvene bezvrednosti. Osoba koja je uverena da joj je ljubav neophodna razmišlja na sledeći naćin „Bez ljubavi, ostajem običan bednik i nesposobnjaković, apsolutno sam nesposoban da sam sebe zaštitim i odbranim u ovom svetu i zato moram da obezbedim brigu, pažnju i ljubav drugih koji mi trebaju“. Ovakvo preterano traženje ljubavi prikriva osećanje bezvrednosti koje se nalazi u pozadini, a vi ne preduzimate ništa da bi prevazišli to osećanje. Što više budete imali uspeha u ostvarivanju cilja da morate biti neizmerno voljeni to ćete manje težiti da ga eliminišete i više utvrđivati sebe u uverenju da ne možete upravljati sami svojim životom. Postajaćete sve više bespomoćni, a sve više zavisni od partnera i od ideje da bez ljubavi ne vredite ništa. Ovakvo razmišljanje vrlo često dovodi i do ostajanja u vezi kojom niste zadovoljni.

Gore navedena obrazloženja govore da je veoma korisno odustati od težnje da pridobijete neprikosnovenu ljubav onih čiju ljubav želite. Mnogo je pametnije prihvatiti sebe, otkriti svoje želje i ciljeve. Opsesivna trka za sticanjem ljubavi u svojoj osnovi ima potrebu za dokazivanjem sopstvene vrednosti. Mislite da vredite onoliko koliko ljubavi dobijate od drugih. Osećanje lične bezvredosti međutim ne dozvoljava vam da ikada odustanete od ove trke. Non stop ste u igri samodokazivanja kroz količinu ljubavi koju dobijate od drugih i naravno nikada nije dovoljno!

Opsesivna potraga za ljubavlju koja proizilazi iz uverenja da nam je ona neophodna najčešće dovodi do nesigurnog i nametljivog ponašanja prema drugima, tako da često na taj način gubimo njihovu ljubav ili poštovanje i zapravo sabotiramo sami sebe.

Način da se izađe iz ovog začaranog kruga jeste samoprihvatanje! Važno je da prihvatite sebe zbog toga što jeste, a ne zbog onoga što drugi misle o vama ili zbog pažnje koju vam pružaju ili ne pružaju. Da biste ovo postigli važno je da se okupirate i zainteresujete za ljude, stvari i ideje izvan samog sebe.

Odustajanjem od svoje preterane potrebe za ljubavlju vi ne odustajete i od ljubavi. Želja za ljubavlju ostaje. Ljudi često pogrešno pretpostavljaju da ako nemaju preteranu potrebu za ljubavlju, ni ljubav koju osećaju nema vrednosti. To međutim nije istina. Vi možete uživati u bliskom odnosu sa partnerom bez uverenja da vam od toga zavisi život.

Kada se oslobodite zahteva za dobijanjem ljubavi, kvalitetnije ćete da volite. Jasnije ćete videti privlačne osobine drugih, prestaćete da ih mrzite ako vam odmah ne udovolje, uvidećete šta vam se zapravo sviđa u odnosu, slobodno ćete eksperimentisati sa ljubavlju jer ste shvatili da ako i izgubite voljnu osobu, nikada nećete izgubiti sebe!

Napuštanjem ideje da vam je ljubav neophodna, pružate sebi šansu da kroz raskid prođete sa tugom ali ne i depresijom. Raskid jeste bolan i tugovanje povodom činjenice da smo sami ili ostavljeni je prirodna stvar. Ipak koliko god bolan bio, on nije užasan i nepodnošljiv. Čim ga podnosite, znači da je podnošljiv! Ono što je sve vreme važno imati na umu kada se suočite sa raskidom jeste da vam ljubav nije neophodna, ona je svakako poželjna ali ne i neophodna. Ono što je neophodno za život su voda, vazduh i hrana, a ono što vam je potrebno da budete srećni stvar je vašeg izbora. Sreću je moguće naći u raznim stvarima i njeno svođenje samo na jednu stvar, na ljubavni odnos je ograničavanje sebe i siguran put u depresiju kada ostanemo bez istog.

Mia Popić, terapeutkinja

Literatura: Vodič u razuman život, Dr Albert Elis

Formule ljubavi, Zoran Milivojević