Asertivnost je stav i način ponašanja u bilo kojoj situaciji u kojoj treba da izrazite svoja osećanja, zatražite ono što želite i kažete ne kada nešto ne želite.

Veliki broj ljudi tokom svog odrastanja nije izgradio asertivni stav zbog čega se vrlo često nalaze u situaciji u kojoj ne umeju da se izbore za svoja prava. Neasertivno ponašanje podrazumeva da se pokoravate tuđim željama i na taj način oduzimate sebi pravo da se izborite za sopstvene interese (tzv. submisivno ponašanje) ili  da agresivno reagujete kada su vaši interesi ugroženi. „Zlatna sredina“ između ova dva vrlo uobičajena načina reagovanja jeste upravo asertivno ponašanje.

Postati asertivan znači postatati svestan sebe i spoznati svoje želje. Ova spoznaja počiva na ideji da je vaše pravo da zatražite ono što želite. Ako ste asertivni, svesni ste svojih prava koja imate kao ljudsko biće. Vi poštujete sebe i svoje potrebe, jednako kao druge osobe i njihove potrebe. Asertivno ponašanje predstavlja način da razvijete samopouzdanje i da steknete veće uvažavanje od strane ljudi sa kojima ste u svakodnevnom kontaktu.

U okviru Kognitivno bihejvioralne terapije koju praktikujemo postoji čitav jedan terapijski program koncipiran tako da klijente opremi veštinama asertivnog ponašanja koje će im osigurati da se na samopouzdan način izbore za svoja prava. Kroz takozvani asertivni trening koji je sve popularniji u svetu stiču se socijalne i komunikacijske veštine koje osobu osposobljavaju da otvoreno drugima saopšti svoje želje ili osećanja i na taj način ostvari svoje ciljeve. Teme koje asertivni trening najčešće pokriva odnose se na sticanje asertivnih veština u sferi poslovnih i ljubavnih odnosa.

U ovom odeljku daćemo vam neke praktične savete o tome kako da se ponašate asertivno. Na ovaj način bićete u prilici da sagledate kako izgleda trening asertivnosti. Međutim, pre nego što pređemo na praktične savete, važno je da se upoznamo sa ličnim pravima koja kao ljudska bića imamo. Koliko god da vam se možda čini da se ona podrazumevaju, često smo skloni da na neka od njih zaboravimo ili da imamo teškoće da ih ostvarimo. Učenje asertivnih veština uvek započinje sa podsećanjem na prava koja imamo i koja nastojimo da ostvarimo kroz asertivnost.

Lista ličnih prava

Imam pravo da zatražim ono što želim.

Imam pravo da kažem ne na molbe ili zahteve koje ne mogu da ispunim.

Imam pravo da izrazim sva svoja osećanja, pozitivna ili negativna.

Imam pravo da se predomislim.

Imam pravo da napravim grešku i da ne budem savršen/a.

Imam pravo na sopstvene vrednosti i standarde.

Imam pravo da kažem ne  za bilo šta na šta nisam spreman/a, što mi se ne čini bezbednim ili što ugrožava moje vrednosti.

Imam pravo da odredim sopstvene prioritete.

Imam pravo da ne budem odgovoran/a za tuđa ponašanja, postupke, osećanja ili probleme.

Imam pravo da se naljutim na nekoga koga volim.

Imam pravo da budem u potpunosti to što jesam.

Imam pravo da budem uplašen/a i da kažem: Ja se bojim.

Imam pravo da kažem: Ne znam.

Imam pravo da ne opravdavam i ne obrazlažem svoje ponašanje

Imam pravo da donosim odluke na osnovu svojih osećanja

Imam pravo na potrebu za sopstvenim prostorom i vremenom za sebe.

Imam pravo da ne budem okružen/a ljudima koji me vređaju i zlostavljaju.

Imam pravo da imam svoje potrebe i želje koje će drugi poštovati.

Imam pravo da se prema meni odnose sa poštovanjem.

Imam pravo da budem srećan/a.

Afirmacije i ostvarenje ovih prava vrlo često podrazumeva učenje na koji način da se postavimo prema ljudima sa kojima svakodnevno komuniciramo. Evo nekih praktičnih saveta na koji način da se zauzmete za sebe.

Razvijanje neverbalnog asertivnog ponašanja

Neverbalni aspekti asertivnosti na koje možete da obratite pažnju prilikom komunikacije sa drugima jeste gledanje direktno u osobu kojoj se obraćate. Gledanjem u pod ili u stranu šaljete poruku da ste nesigurni. Suprotno ekstremno ponašanje „buljenje“, takođe nije korisno jer druga osoba može da se oseti ugroženom.

Važno je i da imate otvoreno umesto zatvorenog držanja. Ako sedite, nemojte prekrštati noge ili ruke. Ako stojite, stojite uspravljeno na obe noge. Stojite direktno ispred osobe umesto da se sklanjate sa strane. Dok komunicirate, nemojte da izmičite ili se udaljavate od druge osobe. Doslovno morate da ostanete na svom mestu.

Ostanite smireni. Izbegavajte da se suviše emocionalno uznemirite ili uzbudite. Ako ste ljuti, oslobodite se ljutnje negde drugde pre nego što pokušate da budete asertivni.

Vežbajte ove navedene neverbalne veštine sa prijateljem kroz igranje uloga u situacijama koje zahtevaju asertivno ponašanje.

Razvijanje asertivnih rečenica

U svakodnevnom životu sigurno ste se često našli u situaciji kada vam nečije ponašanje smeta a vi sputavate sebe da izrazite svoje neslaganje. Verovatno ste nekada pustili osobu da vas preskoči u redu u kome čekate, bilo vas je sramota da partneru/partnerki kažete da vam nešto smeta, suzdržavate se da postavite pitanje na predavanju, teško vam je da izrazite negativna osećanja ili da od nekoga zatražite pomoć kada vam je to potrebno. U našim životima postoji čitav niz situacijama u kojima nam je nezgodno da tražimo ono što želimo ili da odbijemo ono što ne želimo. Učenje asertivnih rečenica jedan je od načina da se snađete u ovim situacijama.

Kako biste se izborili sa ovim situacijma važno je da iznesete svoju molbu. Ovo je najbitniji korak u razvijanju asertivnosti. Jednostavno kažite šta je ono što želite (ili ne želite) direktno i otvoreno. Evo nekih upustava za asertivno iznošenje molbi:

Upotrebite asertivno neverbalno ponašanje koje smo već opisali. Stanite uspravno, uspostavite kontakt očima i radite na tome da ostanete smireni i sabrani.

Iznesite zahtev na jednostavan način. Biće dovoljno jedna ili dve rečenice koje je lako razumeti. Npr. „Volela bih da me ne prekidaš dok pričam“

Izbegavajte da tražite više stvari istovremeno.

Budite određeni. Zatražite tačno ono što želite, ili vas osoba kojoj se obraćate može pogrešno razumeti.

Upotrebljavajte „Ja izjave“ u obliku: Voleo/la bih, Želim, Značilo bi mi… Veoma je važno da izbegavate da upotrebljavate  „Ti izjave“ u trenutku kada iznosite molbu. Izjave koje sadrže pretnju ili pokušaj prinude (Uradićeš to ili u suprotnom…) dovešće do toga da osoba zauzme odbrambeni stav i umanjiće šansu da dobijete ono što želite. Dakle, važno je da fokus vaše molbe bude na onome što vi želite i u vezi sa tim kako se vi osećate umesto da predstavlja diktat kako bi tuđe ponašanje moralo da se pokorava vašoj volji.

Protestvujte protiv ponašanja, ne protiv ličnosti. Kada protestvujete protiv nečega, vodite računa o tome da protestvujete protiv tačno određenog ponašanja, ne protiv njene ličnosti! Važno je da osobi stavite do znanja da imate problem sa onim što ona radi ali ne i sa tim kakva je on ili ona osoba. Npr. Umesto da kažete „Mislim da si neodgovoran što me ne nazoveš da kažeš da ćeš kasniti“ korisnije je da kažete „Imam problem sa tim što me ne pozoveš da kažeš da ćeš zakasniti“. Na ovaj način stavljate osobi do znanja da je poštujete ali da vam se ne sviđaju neka njena ponašanja. Sa druge strane, kada osuđujete njenu ličnost zbog izvesnog ponašanja dovodite je u situaciju da se brani što stvara uslove za dalje produbljivanje konflikta. Kada protestvujete protiv nečijeg ponašanja, neka vaša žalba uvek bude praćena pozitivnom molbom, poput: „Volela bih da ne kasniš kada se dogovorimo da se vidimo“

Nemojte se izvinjavati zbog sopstvenih želja. Kada želite nešto da zatražite, učinite to direktno. Recite: „Želeo/la bih da uradiš…“, umesto „Izvini, da li bi mogao….“ Kada želite da odbijete nečiji zahtev, uradite to direktno ali učtivo. Nemojte se izvinjavati ili opravdavati. Jednostavno recite; „Ne hvala, ne, nisam zainteresovan/a…“ Ako druga osoba pokuša da izvrši pritisak na vas, jednostavno ponavljajte svoj odgovor sve dok joj ne postane jasno da zaista tako i mislite. Ovaj metod popularno se zove „pokvarena ploča“ i veoma je koristan u situacijama kada vas prodavci vrbuju da kupite njihov proizvod.

Iznosite molbe, ne zahteve ili naredbe. Asertivno ponašanje podrazumeva da uvek poštujete prava i dostojanstvo druge osobe. Iz tog razloga asertivne rečenice uvek su pre u formi molbe a ne zahteva. Zahtevi da se neko ponaša na drugačiji način predstavlja agresivni vid ponašanja koji teško da će vam omogućiti da ostvarite svoje želje i stoga je veoma važno da vaše asertivne rečenice budu izrečene u vidu molbi a ne naredbi.

Kao što vidite učenje asertivnog ponašanja može da vam bude od koristi u širokom spektru situacija, od snalaženja u situacijama kada je prodavac veoma navalentan do učenja kao da se postavite prema šefu, poslovnom partneru ili partneru/partnerki.

Naveli smo vam samo par praktičnih saveta koji vam omogućavaju da se asertivno postavite. Ipak, najsigurniji način da steknete asertivne veštine jeste kroz asertivni trening koji predstavlja iskustveni vid učenja. Jednom kada kroz ovaj trening naučite da se postavite asertivno, ove veštine postaće vaše trajno vlasništvo i osposobiće vas da se otvoreno izborite za svoje ciljeve kao i da bez osećanja krivice odbijete predloge drugih za koje smatrate da nisu u vašem interesu.

Jedan od sastavnih delova asertivnog treninga jeste i rad na emocionalnim problemima koji leže u osnovi neasertivnog ponašanja. Ljudi su skloni da iz straha da ne budu odbijeni ili da ne naiđu na tuđu kritiku, rade sve ono što drugi od njih zahetavaju. Asertivni trening između ostalog uči vas i kako da se ne osećate krivim kada odlučite da stvari radite po svom a ne po tuđem nahođenju.

Sve one koji na osnovu navedenih informacija procene da bi mogli imati koristi od asertivnog treninga savetujemo da se jave našem savetovalištu i zakažu asertivni trening.

Mia Popić, REBT savetnica

Literatura: Priručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija, Dr Edmund Born