Kako da ne uznemiravate sebe kada ste seksualno odbijeni
Tradicionalna podela rodnih uloga po principu „Ja Tarzan, ti Džejn“ odavno je prevaziđena u svim aspektima muško ženskih odnosa pa tako i u sferi seksualnih odnosa.
Stvari su se danas značajno promenile. Ne samo da su žene danas veoma aktivni seksualni partneri nego su često one te koje se žale da njihovi partneri odbijaju pozive na seks.
Problemi u seksu predstavljaju sve češći razlog zašto se veliki broj parova obraća za psihološku pomoć. Razlozi za to su brojni a jedan od vodećih jeste nezadovoljstvo žena povodom slabe inicijative njihovih partnera za seks.
Odakle potiče naše nezadovoljstvo vezano za seksualne odnose? Jedan od ključnih razloga jesu naša nerealna očekivanja.
Naše društvo u toj meri je preokupirano seksom da gotovo svi smatramo da nemamo adekvatan seksualni život. Svakodnevno smo bombardovani seksi reklamama i televizijskim scenama u kojima veoma privlačni muškarci i žene strastveno vode ljubav. U želji da držimo korak sa nerealnim standardima koji su nam prezentovani u medijima veoma često sebe deprimiramo uvereni da bi naš seksualni život morao biti bogatiji i uzbudljiviji. Kada realnost ne zadovoljni naša očekivanja, skloni smo da krivimo sebe ili svog partnera.
Žene često na nedostatak seksa u partnerskom odnosu reaguju okrivljujući sebe, a nedostatak seksualne inicijative svojih muškaraca vide kao pokazatelj da u odnosu više nema ljubavi i da više nisu privlačne. Veliki broj žena bori se sa osećanjima povređenosti, besa i odbačenosti povodom nezadovoljavajućeg seksualnog života. Razlozi za ove nezdrave emocije leže u kulturnim porukama koje potkrepljuju ideju da je žena manje vredna ako je muškarac ne želi. Vodeći se ovom formulom, koju smo kroz socijalizaciju usvojile kao istinitu, nije ni čudo da se tako veliki broj žena oseća deprimirano kada naiđu na nedostatak seksualne inicijative kod svojih partnera. Kada nas muškarac odbije aktiviraju se negativne misli koje su upravo produkt formule „Vredim onoliko koliko me moj muškarac želi“. Ukoliko provedete prijatno veče na dejtu sa muškarcem koji kaže da će se javiti pa se ne javi, misli kojima sebe uznemirite su sledeće:
Mora da sam nešto pogrešno uradila.
Verovatno sam bila previše tiha i on misli da sam dosadna.
Verovatno sam previše brbljala i on misli da sam dosadna.
On obično izlazi sa manekenkama. Zašto bi bio zainteresovan za mene.
Isto tako, ukoliko se zabavljate sa svojim partnerom nekoliko meseci, provodite vreme zajedno i imate sjajan seks, onog momenta kada naiđe period manje učestalog seksa vi zaključujete:
Dosadana sam mu. Nije više zainteresovan za mene.
Nisam privlačna.
On me više ne voli. Ne mogu to da podnesem.
Možda ima neku drugu?
Šta ako me ostavi? To bi bilo užasno!
Razmišljajući na ovaj način nije ni čudo da se na prvi mali pokazatelj njegove slabije inicijative za seks nađete u začaranom krugu negativnih misli koje vode ka tome da se osećate manje vredno, odbačeno, deprimirano i besno. Žene su veliki majstori da njegovo izbegavanje za seks pretvore u sopstvenu neadekvatnost!
Umesto da sebe činite deprimiranom i besnom kada se suočite sa ovim problemom vi imate izbor da razmišljate racionalno i u skladu sa tim da se osećate tužno ili razočarano. Složićete se da nije isto kada ste besni i depresivni i kada ste samo tužni i razočarani povodom problema koji imate. Drugim rečima, možete imati malo seksa ili ga čak nemati uopšte a da osećate tugu i razočaranost. Ili, možete imati malo seksa ili ga nemati uopšte i zajedno sa tim imati mnogo emocionalnog jada koji može da se raširi i na druge oblasti vašeg života. Izbor kako ćete se osećati je potpuno na vama u zavisnosti od truda koji uložite da razmišljate racionalno umesto da iracionalno zaključujete da je odsustvo seksa užasna stvar i dokaz vaše lične neadekvatnosti.
Mnoge žene smatraju da je sasvim prirodno da se u ovoj situaciji osećaju besno i da čak taj svoj bes istresu na partnera. Uvereni smo da je bes nešto što treba izbaciti van svog sistema jer u suprotnom ukoliko ga budemo potiskivale stvari mogu biti još gore. Zanimljivo je međutim saznanje koje je potvrđeno i nizom psiholoških istraživanja da što više ventilišete svoj bes, to osećate veću razjarenost a vaši postupci su još neprijateljskiji. Bes rađa bes i ima veoma štetno dejstvo na konflikt u kome se nalazite sa vašim partnerom što negativno utiče i na vaš odnos u totalu. Na kraju krajeva, besnim reagovanjem teško da ćete dobiti ono što želite a to je seks, verovatno da ćete ovim ponašanjem pre dobiti manje seksa nego više! Isto važi i ukoliko deprimirate sebe i kukate nad nepravdom u kojoj ste se našli. Kukanje teško da je delotvoran afrodizijak!
Dakle, rešenje je da usvojite racionalan stav i u skladu sa tim da se osećate zdravije što vas automatski stavlja u poziciju da se ponašate drugačije (umesto da besnite ili kukate) i daje vam više prostora da se na konstruktivan način uhvatite u koštac sa samim problemom.
Iracionalni stavovi kojima stvarate svoj emocionalni bol u vezi sa nedostatkom seksa su sledeći:
On je grozan što me seksualno ignoriše i što je tako loš ljubavnik. Pokvaren je i sebičan.
Ne mogu da podnesem da me seksualno ignoriše.
Osećam se neprivlačno i beznačajno.
Način da prevaziđete ove iracionalne stavove jeste da preispitate koliko su oni zaista u skladu sa realnošću i da li vam se isplati da u njih verujete. Zapitajte se sledeće stvari i pokušajte da mislite racionalno.
Gde piše da apsolutno moram imati seks sa svojim partnerom uvek kada to poželim? To bi naravno bilo lepo ali se realno sada to ne događa. Zahtevajući da imate ono što u realnosti nemate dovodite sebe u stanje besa i depresije.
Gde piše da moj partner ne sme da izbegava seks samnom? Na koji način ga izbegavanje seksa samnom čini groznom osobom? Činjenica je da on ima mane i da je pogrešiv kao i sva ljudska bića. Što manje ja sebe činim ludom u vezi sa ovim problemom to njemu pružam bolji model za prevazilaženje svoje frustracije i stresa.
Ukoliko želite da utičete na erotske porive vašeg partnera u tome ćete verovatnije uspeti ukoliko minimizujete sopstvene teškoće koje stvarate iracionalnim razmišljanjem. Ukoliko se suočite sa sopstvenim iracionalnim pretpostavkama koje imate o tome kako vaš partner mora da se ponaša i ukoliko ih odbacite, imaćete mnogo više šanse da sa njim razgovarate o problemu kao i da mu pomognete da se oslobodi svojih iracionalnih zahteva koji utiču na to da njegova seksulana želja bude umanjena. Važno je da imate na umu da vas vaši partneri ne odbacuju zato što sa vama nešto nije u redu već zato što i sami imaju izvesne iracionalne stavove o tome kako seks treba da izgleda.
Dakle, ustanovili smo da se žene osećaju povređeno i besno u vezi sa nedostatkom seksualne inicijative njihovih partnera. Takođe smo se upoznali sa stavovima kojima sebe čine besnim i deprimiranim i alternativnim racionalnim stavovima koji će im omogućiti da se efikasnije izbore sa ovim problemom. Ali šta je sa muškarcima? Koji su njihovi razlozi za smanjenu seksualnu želju?
Verovale ili ne muškarci su prilično obeshrabreni izmenom „seksualnog scenarija“ između polova. Činjenica da danas žena ima slobodu da inicira seks i u krevetu traži tačno ono što je uzbuđuje, doprinela je tome da se muškarci osete nesigurno u vezi sa sopstvenom seksualnom performansom. Kao što su žene sklone da sebe obezvređuju zbog partnerovog seksualnog odbijanja tako su muškarci skloni da obezvređuju sopstvenu muškost ukoliko im u seksu stvari ne idu onako kako misle da bi morale ići. Kada se ove dve sklonosti ukrste imate frustriranog muškarca, besnu ženu i odsustvo seksa!
Odsustvo želje kod vašeg partnera može biti posledica perfekcionističkih zahteva u vezi sa tim kako seks treba da izgleda ali isto tako može da proizilazi iz niza drugih iracionalnih shvatanja koja on ima o seksu. Tako na primer on može verovati da vi morate biti mršavi da bi mogao da vodi ljubav sa vama ili da mora osećati uzbuđenje da bi se upustio u seks (nasuprot prihvatanju seksa zato što ste vi raspoloženi za njega a da do uzbuđenja dođe kasnije). Razlozi mogu biti brojni a način da se sa njima pozabavite i da svom partneru pomognete da ih se oslobodi jeste da ne činite sebe uznemirenom sopstvenim iracionalnim shvatanjima. To će vam poći za rukom ukoliko sve vreme imate na umu činjenicu da njegova smanjena želja sa seksom ima veze sa njim a ne sa vama! Njegova smanjena inicijativa za seksom ima veze sa problemima sa kojima se on suočava i nema nikakve veze sa vama lično.
Pored toga što je važno da odustanete od zahteva o tome kako mora da se ponaša vaš partner,kako biste umanjili sopstveni bol u vezi sa nedostatkom seksa važno je da preispitate sopstvene stavove u vezi sa seksom. Evo nekih smernica koje vam mogu poslužiti da se oslobodite obezvređivanja kada naiđete na seksualno odbijanje.
SEKS JE:
Opuštanje napetosti.
Vrsta fizičke vežbe.
Sredstvo za pojačavanje intimnosti.
Odličan način da započnete novi dan.
Način izražavanja ljubavnih osećanja.
SEKS NIJE:
Dokaz vaše ženstvenosti.
Mera vaše vrednosti.
Nešto što nadoknađuje nedostatak potvrđivanja u drugim oblastima.
Način za razrešavanje partnerskih konflikata i razbijanje dosade.
Još jedan minus za vašeg partnera (kada seks izostane)
Psihoterapija parova pokazala se kao veoma efikasna za rešavanje neusklađenih partnerskih želja kada se radi o seksu. Ovaj vid psihološkog savetovanja obuhvata pre svega rad na izmeni iracionalnih stavova o kojima je bilo reči a koji leže u osnovi emocionalnih problema koji su vezani za seksualnu sferu funkcionisanja. Nakon što se razreše ovi emocionalni problemi, fokus je na učenju konkretnih tehnika čijom primenom možete povratiti i obogatiti svoj seksualni život.
Mia Popić, REBT psihoterapeutkinja
Literatura: Šta da se radi kada njega boli glava, Dr Janet L. Wolfe
Potreban mi je savet kome da se obratim. Imam problem sa svojom ženom. Nekada smo imali sex po nekoliko puta na dan, sto je sigurno previse, danas imamo sex jednom mesecno do jednom u dva meseca, sto je meni premalo. Meni je idealno dva puta nedeljno. 10 godina smo uajedno.
Isti problem
[…] Tekst preuzet sa sajta Psihološki kutak. […]
treba mi savet kom lekaru da se obratim jer imam problem sa suprugom.Za sada ne bi da se razvedem zbog dece.On me konstantno odbija ne zeli me,jednostavno ga neinteresujem,ja sam tu samo kad njemu treba jednom nedeljno na par minuta da sebe zadovolji.Ja se neosecam dobro psihicki ne mogu da prihvatim cinjenicu da me ne voli i ne zeli,cesto placem,imam napad preznojavanja itd.Da li mi je potreban psihijatar ili neki drugi dr.