Koliko god želeli iskren i blizak ljubavni odnos teško da početak ijedne ljubavi možemo da zamislimo bez kratkog taktiziranja. Dok jedni misle da su ljubavne igre potpuno besmislene, drugi jednostavno uživaju u tome da “tvrde pazar” ili “udaraju čežnju” i pritom koriste razne metode ne bi li u potpunosti razotkrili pratnera ili testirali sebe, odnosno proverili svoja osećanja. Psiholozi tvrde da upravo ljubav u nama izaziva potrebu da proverevamo partnera sitnim provokacijama, odnosno ispitujemo koliko mu je stalo, da li je ljubomoran, tolerantan, pažljiv… A istraživanja su pokazala da ove “igre” igraju svi, bez obzira na godine, kao i to da ih podjedanko iniciraju i muškarci i žene. Ipak, uvek treba znati i meru jer svako preterivanje lako može sve da upropasti. O tome šta dobijamo taktiziranjem u ljubavi, zbog čega bliskost i iskrenost ponekad nisu dovoljni za ljubav, šta je to što nas posebno uzbuđuje u ljubavni igrama, šta intrigira žene, a šta muškarce… razgovarali smo sa Miom Popić, REBT psihoterapeutom. 

– Ljubavne igre predstavljaju unapred osmišljene poteze u ponašanju prema osobama koje nam se dopadaju i pomažu nam da kreiramo željenu impresiju, steknemo naklonost ili se odbranimo od negativnih ishoda u ljubavnim odnosima. Neke od uobičajenih taktika su podsticanje ljubomore kod partnera, jer verujemo da ćemo na taj način dobiti dokaz koliko mu je stalo. Najčešća ljubavna igra svodi se na ulaganje napora da pokažemo da nam nije puno stalo, igrajući na kartu nedostižnosti, jer verujemo da ćemo tako podstaći drugu osobu da se više angažuje oko nas. Brojne ljubavne taktike počivaju na takmičarskim sklonostima koje su zastupljene u svim sferama savremenog društva a našle su  svoje mesto i u emotivnim odnosima muškaraca i žena. Tako se muškarac i žena, bilo da su u vezi ili na početku, takmiče se  ko će se predstaviti u boljem svetlu i ko će ostaviti bolji utisak. Sve se vrti oko upravljanja impresijom koju ostavljamo na druge.

Zbog čega ljubav uopšte izaziva potrebu za taktiziranjem i igrama?

– Potreba za takmičenjem u ljubavnim odnosima proizilazi iz zahteva za savršenstvom i posebnošću koji je u našoj kulturi nametnut kao imperativ i u velikoj meri određuje naše ponašanje. Težimo da budemo posebni i drugačiji, a nedostupnost koja predstavlja suštinu ljubavnih igara služi kao način da ostavimo takav utisak. Razlog zašto ljubavni odnosi predstavljaju teren na kome se sa lakoćom upuštamo u brojne taktike leži u činjenici da se ljubav u našoj kulturi visoko vrednuje i uverenju da količina ljubavi i naklonosti koju steknemo od strane drugih govori o tome koliko vredimo. Kao što verujemo da kroz sticanje ljubavi stičemo  vrednost,uvereni smo da odbijanje znači da ne vredimo ili da nismo vredni tuđe ljubavi. Ovaj način razmišljanja podstiče nas na igranje ljubavnih igara koje imaju za cilj da nas uvere da smo vredni ljubavi.

U kojoj fazi odnosa se najčešće taktizira i šta zapravo želi da ispita onaj koji započinje tu ljubavnu igru?

– Taktike najčešće primenjujemo na početku odnosa kada nam je naročito bitno da se dopadnemo drugoj osobi. U početnim fazama veze pribegavamo bezazlenim igricama koje se svode na ulepšavanje istine o sebi i svom životu, prikazivanju u pozitivnom svetlu… Pored toga, igrama smo skloni u različitim momentima slabosti, kada osećamo da nam veza postaje monotona ili kada verujemo da partneru nije dovoljno stalo. Tada ga stavljamo na razne „testove“ kojima pokušavamo da testiramo njegovu ljubav. Podsticanje ljubomore je vrlo popularna igra u našoj kulturi i proističe iz uverenja da bez ljubomore nema ni istinske ljubavi. Vođeni ovom formulom, skloni smo da kroz iniciranje ljubomornih scena steknemo potvrdu o tome da smo zaista voljeni.

U kojoj meri ljubavne igre mogu da budu uzbudljive, a kako to izgleda kada se pređe granica?

– Bitan faktor koji mnoge ljude tera na taktiziranje jeste njihova uzbudljivost i nepredvidivost. Kao što su ljudi navučeni na igre na sreću ili na kocku zbog adrenalina koji ih „radi“ kada se suočavaju sa neizvesnošću i uzbudljivošću prilikom iščekivanja ishoda igre, tako i u partnerskim odnosima faktor neizvesnosti ima svoju ulogu. Ono što “igre” u ljubavi čini uzbudljivim jeste osvajanje osobe koja nam se dopada i neizvesnost u vezi sa uspehom ovog pohoda. Osvajanje, zavođenje i manipulacija odlično su sredstvo da sebi dokažemo da smo vešti u ljubavnim odnosima. Ipak, važno je napomenuti da ove igre ne moraju same po sebi biti loše. Problem nastaje onda kada igra osvajanja postane interesantnija od samog osvajanja i odnosa u vezi. Vrlo često nakon što dobijemo ono za šta smo se borili gubimo interesovanje i vraćamo se na takmičarstvo koje je postalo sastavni deo ljubavnih odnosa, a na partnere gledamo kao na trofeje za dokazivanje.

Ako smo već napravili izbor i ako postoji ljubavna hemija, zbog čega su nam potrebne ljubavne igre da bi se ljubav dogodila i opstala. Zar iskrenost i bliskost nisu jednostavniji i lakši put do kvalitetne ljubavne veze?

– Iskrenost i bliskost su u velikoj meri izašli iz mode, u prilog čemu govore brojni saveti sa kojima se svakodnevno srećemo u magazinima, filmovima ili serijama koji nude gotove “recepte” kako da kroz različite trikove održimo strast u odnosu. Ovi saveti najčešće se svode na manipulativne poteze i jako malo imaju veze sa onim kako bi blizak odnos između partnera trebalo da izgleda. Neke taktike koje koriste partneri mogu biti bezazlene i zaista doprineti tome da odnos bude strastveniji i življi. Ipak, važno je praviti razliku između onih koje su bezazlene i onih koje remete odnos i otuđuju partnere.

Istraživanja pokazuju da muškarci najviše žude za onim što ne mogu da imaju, pa da zato žene često igraju na kartu neosvojivosti…

– Muškarci koji su u različitim aspektima svog života takmičarski nastrojeni, uporni i izrazito orijentisani ka cilju, ove iste sklonosti pokazuju i u ljubavnom životu. Oni odbijanje vide kao svojevrstan afrodizijak koji ih dodatno motiviše da se potrude oko svoje izabranice. Ovakvi muškarci prave oštru granicu između „lakih žena“, oko kojih ne moraju da se trude, i „finih devojaka“ koje predstavljaju izazov jer stavljaju u pogon njihove osvajačke moći. Sa druge strane, žene koje igraju na kartu neosvojivosti osete istinsku zainteresovanost kod partnera tek kada uvide da se on trudi, ne odustaje i ulaže dodatne napore na svako njeno odbijanje. Na ovaj način ona stiče potvrdu da je njemu istinski stalo, jer da nije ne bi se ni trudio.

Da li takvo ponašanje može da prouzrokuje i suprotan efekat, gde je zapravo ta granica neosvojivosti?

– Problem sa ovom igrom je što žene često nemaju meru u takozvanom „femkanju“, koje može da izazove kontraefekat, tako da muškarac odustane od pokušaja. Još jedan problem kod “igre osvajanja” je šta se dešava nakon što se odnos uspostavi. Ukoliko je za muškarca poenta igre bila samo u osvajanju, odnos će mu brzo dosaditi. Ukoliko žena, sa druge strane, dokaz ljubavi vidi samo u njegovom stalnom angažmanu oko nje, i njoj će odnos dosaditi onog momenta kada se on uspostavi i kada nema više potrebe za tim da se on bori oko nje. Tada je moguće da će posegnuti za drugim igricama, kao što je iniciranje ljubomornih scena kao “potvrdu” njegove ljubavi. Dakle, igra osvajanja može biti uzbudljiva ukoliko partneri, kada započne veza, umeju da uživaju jedan u drugome i da uspostave zreo partnerski odnos.

Nekako svi znamo da muškarac ili žena koji se već na početku veze previše otkrivaju i koji su uvek dostupni, mogu brzo da dosade…

– Određena doza neizvesnosti i neznanja o drugom poželjna je kako bi nam odnos na izvestan način bio izazovan. Interesantno nam je da postepeno upoznajemo osobu koja nam se dopada i njen svet. Ta izvesna doza neizvesnosti održava nas u odnosu i čini ga uzbudljivijim. Ovo, naravno, nije pravilo, postoje i mnogi koji su veoma otvoreni i iskreni na samom početku i koji iznose sve informacije o sebi. To da li će nam neko dosaditi otkrivanjem informacija o sebi isuviše je individualna stvar da bi se bilo šta moglo uopštiti.

U raznim studijama na temu ljubavi i zavođenja većina muškarca priznala je da najviše vole kada im se partnerka dozirano prepušta…

– Ne postoji recept u kojoj meri treba drugoj osobi da stavimo do znanja da nam se dopada ili da je volimo. Odnos ljubavi se postepeno gradi i važno je osluškivati svoje emocije, kako se one razvijaju i imati slobodu da ih otvoreno izrazimo. Mnogi su u naletu zaljubljenosti skloni da veruju da već na početku znaju da su našli pravu osobu za ceo život. Ipak, potrebno je određeno vreme kako bi nekoga zavoleli, a kada se to desi nema   potrebe za bilo kakvim doziranjem već samo sloboda da ono što osećamo otvoreno izrazimo. Dakle, umesto da taktično bilo šta doziramo, smatram da je bolje pratiti svoje emocije onako kako se razvijaju i u skladu sa njima postepeno se prepuštati odnosu.

Da li ove taktike zavođenja mogu da koriste i u već izgrađenim partnerskim odnosima kao način da osvežimo ljubavnu vezu i podsetimo se njenog uzbudljivog početka?

– Postoje načini da par osveži svoj odnos, a da to ne uključuje ljubavne igre kao što je uzajamno podsticanje ljubomornih reakcija, varanje… Nekim parovima dovoljno je da se prisete početka veze i strasti koju su osećali kada su se upoznali. Nekada je dovoljno da ponovo „odigraju“ neku od tih scena tako što će provesti veče u nekom romantičnom restoranu, izaći sa prijateljima u klub i „glumiti“ da su se prvi put sreli, otputovati negde zajedno i na taj način oživeti odnos. Ovakvi primeri takođe spadaju u taktike zavođenja, jer se partneri osvrću na zajedničku prošlost i oživljavaju neke od tih momenata, a to sve vraća strast u odnos koji je postao monoton.

Sanja Kostić

Objavljeno u Večernjim novostima, 27. avgust 2012.