Pitanje da li su psihički problemi prisutniji kod žena ili kod muškaraca već dugo je prisutno u psihologiji a u zadnje vreme postalo je i predmet brojnih istraživanja iz oblasti koja se bavi razmatranjem roda i mentalnog zdravlja. Postavlja se pitanje da li postoje razlike u mentalnom zdravlju između muškaraca i žena. Neki autori tvrde da žene pokazuju više psihopatoloških fenomena dok su drugi uvereni da su muškarci u većoj meri poremećeni. Prisutna je i teorija po kojoj oba pola pate jednako, ali od različitih problema. Razmatrajući uzroke razlika, neki tvrde da biologija stvara polne razlike u psihološkim problemima dok drugi smatraju da su socijalni faktori tj. različiti tipovi socijalizacije muškaraca i žena odgovorni za razlike u mentalnom zdravlju. Dakle, ko više pati? Muškarci ili žene?

Izvesna istraživanja pokazala su da nema razlika između učestalosti psihopatoloških fenomena kod muškaraca i žena. Ovo važi čak i kada govorimo o težim psihičkim poremećajima kao što je šizofrenija. Ukupno gledano, ni jedan pol nije gori od drugog. Ipak, kada razmatramo tipove psihijatrijskih poremećaja, postojeća istraživanja u ovoj oblasti, sugerišu da se muškarci i žene razlikuju po vrsti psiholoških problema kojima su skloni.Tako su kod žena anksioznost i depresivnost češći nego kod muškaraca. Ovo se odnosi i na blaže i teže oblike depresije, kao i na većinu tipova anksioznosti, uključujući generalizovani anksiozni poremećaj i fobije. S druge strane, muškaraci su češće skloni zloupotrebi supstanci i antisocijalnim poremećajima. Pod ovim podrazumevamo alkoholizam, narkomaniju i psihopatsko ponašanje.

Žene su više depresivne što znači da su više nego muškarci sklone da osećaju duboku tugu i gubitak. One imaju probleme koji su povezani sa negativnom slikom o sebi i češće nego muškarci pate od osećanja krivice, samooptuživanja i samoprebacivanja. Žene češće nego muškarci doživljavaju velike gubitke energije, motivacije i interesovanja za život. One češće osećaju da je život beznadežan i da su nemoćne da bilo šta urade kako bi sebi pomogle. One vrlo često imaju problem sa koncentracijom, nedostatkom sna ili apetita. Češće pate od intenzivnog osećanja anksioznosti, paničnih napada i fobija.

Nasuprot tome, muškarci više i češće konzumiraju preterane količine alkohola i droge. Oni češće doživljavaju ekstremne fizičke posledice dejstva zloupotrebljenih supstanci kao što su „prekidi filma“ i halucinacije. Usled droge ili alkohola češće su suočeni sa problemima na poslu, u školi ili u porodici. Oni su podložniji tome da postanu zavisni od supstanci i da se suoče sa teškim psihološkim i fizičkim posledicama pri pokušaju da uspostave apstinenciju. Za muškarce je verovatnije da će imati osobine ličnosti antisocijalnog karaktera. Oni su češće agresivni ili antisocijalni uz šta vrlo često idu problemi u formiranju bliskih, trajnih odnosa.

Neki istraživači grupišu poremećaje po kojima se muškarci i žene razlikuju u opštije kategorije. Grupa poremećaja koji pogađaju više žene nego muškarce naziva seinternalizujući ( okrenuti ka sebi) poremećaji pošto su problematična osećanja uglavnom fokusirana na sopstevnu ličnosti. Poremećaji koji pogađaju veći broj muškaraca nego žena nazvani su eksternalizujući (okrenuti ka spolja), pošto su problematična osećanja više izražena u ponašanju u vidu zloupotrebe supstanci ili kroz vidove antisocijalnog ponašanja (tuče, izlivi besa, agresivni ispadi…).

Dakle, žene su više sklone depresivnom raspoloženju a muškarci drogama, alkoholizmu i impulsivnom ponašanju. Koja god da je vrsta poremećaja više zastupljena kod svakoga od polova, verujemo da i jedni i drugi pate istim intenzitetom.

Polne razlike u eksternalizujućim i internalizujućim poremećajima vrlo su široke i konzistentne. Otkrivene su na području SAD, gde su prvobitno i sprovođena istraživanja u oblasti roda i mentalnog zrdravlja. Potom su ove razlike potvrđene i u drugim kulturama a utvrđeno je da su dosledne i u urbanim i ruralnim sredinama.

Obzirom da je na širokoj populaciji utvrđena pravilnost da žene češće oboljevaju od depresije i anksioznosti a muškarci od antisocijalnih poremećaja, ne možemo a da se ne zapitamo koji su uzroci ovog fenomena?

Pošto su ove razlike prisutne gotovo u svim kulturama, prva pretpostavka bila je da one imaju biološku osnovu. Drugim rečima, žene su biološki predisponirane da češće budu depresivne a muškarci da budu više skloni antisocijalnim vidovima ponašanja. Ove pretpostavke nisu bile potvrđene i odgovori su počeli da se traže u sferi socijalnih faktora tj. u razlikama koje postoje u socijalizaciji muškog i ženskog pola. Istraživanje u ovoj oblasti polaze od pretpostavke da ukoliko su polne razlike u poremećajima socijalno uzrokovane, one bi trebalo da se promene kada se i sami socijalni uslovi promene.

Mnogi autori spekulišu da su konvencionalne polne uloge uzrok veće učestalosti depresije kod žena.  Kada kažemo konvencionalne polne uloge pod time podrazumevamo patrijarhalni sistem vrednosti koji je i danas veoma prisutan a koji podrazumeva da je žena domaćica, zadužena za porodicu i decu a muž zadužen za materijalne aspekte porodičnog života.  Razmatrajući ulogu konvencionalnih polnih uloga, jedna studija je uporedila bračne parove u kojma su žene bile zaposlene sa parovima u kojima su žene bile domaćice. Ono što je dosledno utvrđeno ovim istraživanjem jeste da su žene koje su bile domaćice pokazivale više simptoma depresije u odnosu na žene koje su bile zaposlene.

Različiti životne okolnosti mušakaraca i žena imaju implikacije na razlike u psihičkim problemima među muškarcima i ženama. Kada kažemo različite životne okolnosti mislimo na razlike u moći i odgovornosti kojima raspolažu muškarci i žene. Kada žena ili muškarac zarađuju manje u odnosu na svoje supružnike, oni doživljavaju više simptoma depresivnosti i anksioznosti. Obzirom da žene češe zarađuju manje od svojih supružnika, to svakako doprinosi višem nivou stresa kome su izložene.

Pored toga, jedan od izvora stresa kod žena jeste problematičnost u kombinovanju roditeljske i profesionalne uloge. Za muškarca koncept dobrog roditelja usklađen je sa njegovom profesionalnom ulogom. U onoj meri u kojoj on materijalno privređuje za porodicu on se smatra dobrim roditeljem. Kod žena se međutim plaćeni rad i roditeljstvo ne preklapaju. Naprotiv oni su  suprostavljeni jedan drugom. Žena koja želi da bude majka i koja ujedno želi da radi vrlo često se bori sa usklađivanjem ovih uloga. Ona ima snažno osećanje krivice ukoliko njena roditeljska uloga trpi zbog profesionalnog angažmana i mora da ulaže dodatne napore kako bi ih uskladila.

Razlike u poremećajima između muškaraca i žena imaju veze sa različitim poimanjem o prirodi ponašanja koje je prihvatljivo za svaki od polova. Postoje dramatične razlike u tome šta se smatra normalnim ponašanjem za muškarca i ženu. Takozvana pravila osećanja nisu ista za muškarce i žene. Muškarcima se zamera ako pokazuju osećanja kao što su bespomoćnost, briga i nesigurnost-koja su povezana sa anksioznošću i depresivnošću. Od njih se očekuje da obuzdaju svoja osećanja, naročito ona koja su odraz ženskosti i slabosti. Bes se muškarcima u većoj meri toleriše i smatra se kao deo njihove „muške prirode“.

Nasuprot tome, osećanja kao što su strah i bespomoćnost, koja idu uz anksioznost i depresivnost, povezuju se sa ženskim polom.  Ženama se zameraju ona osećanja koja se smatraju tipičnim za suprotni pol kao što su bes i antisocijalno ponašanje. Interesantan podatak koji govori u prilog tome kako ove različite norme za muškarce i žene utiču na njihov život jeste različita učestalost hopistalizacije muškaraca i žena u zavisnosti od tipa problema koji imaju. Naime, muškarci koji  dolaze u psihijatrijske ustanove žaleći se na depresivne simptome mnogo češće bivaju hospitalizovani nego žene koje se obrate sa istim ovim simtomima. Isto tako, žene koje se prijavljuju zbog antisocijalnih poremećaja ili zloupotrebe supstanci verovatnije će biti hospitalizovane nego muškarci sa istim problemima.

Ova pravila osećanja ostavljaju muškarcima i ženama malo izbora prilikom izražavanja onoga što ih muči. Pošto im je izražavanje anksioznosti i depresije relativno zabranjeno, muškarci mogu pokušavati da takva osećanja sakriju, ukone ili ignorišu kroz konzumiranje alkohola. Iz tog razloga, neki autori smatraju zloupotrebu supstanci kao mušku verziju depresije, to jest izražavanje depresije adekvatno za pol.

Na osnovu svega navedenog možemo zaključiti da ne postoji razlika između muškaraca i žena u pogledu učestalosti određenih psihičkih problema. Drugim rečima, i jedni i drugi na stresne životne okolnosti reaguju emocionalnim problemima. Ono po čemu se razlikuju jesu vrste poremećaja kojima su skloni. Ove razlike uslovljene su različitom raspodelom moći i odgovornosti između polova kao i  ponašanjima koja se smatraju kao socijalno prihvatljiva za muškarca i ženu.

Mia Popić, REBT savetnica

Literatura:

Rod i mentalno zdravlje: da li više psihopatoloških fenomena pokazuju žene, muškarci, ili podjednako (i zašto)?, Sara Rozenfild