Manipulaciji kao načinu sticanja onoga što nam je važno, skloni smo svi, čak i oni koji će olako za sebe reći da su dobri ljudi, iskreni i uvek direktni. Reč manipulacija vodi poreklo od latinske reči manus – ruka i znači rukovati, upravljati nečim. U kontekstu ljudskih odnosa, ona se svodi na pokušaj da upravljamo tuđim ponašanjem kroz načine kojih često nismo ni svesni. Obzirom da je otvorena i direktna komunikacija ključna u svakom dobrom odnosu, važno je osvestiti načine na koje smo skloni da manipulišemo drugima, isto kao što je važno biti svestan onih situacija u kojima drugi pokušavaju da nas izmanipulišu.

Manipulacija se svodi na tendenciju da događaje prikazujemo na takav način da  drugu osobu navedemo na postupke koji služe našoj ličnoj koristi. Ona ima za cilj uspostavljanje kontrole nad drugom osobom zarad postizanja nekog sopstvenog cilja, ali na indirektan način kroz izazivanje određenih emocija kod nje, koje će je navesti da se sama podčini našoj volji. Postoje različita sredstva manipulacije.

Jedna od uobičajenih tehnika manipulacije je lična uvreda. Kroz vređanje ili ponižavanje druge osobe, nastojimo da je navedemo da uradi ono što mislimo da treba. U partnerskim odnosima često nailazimo na ponižavanje i vređanje kao jedan od načina da drugoj strani stavimo do znanja određenu stvar. Janet Wolfe, specijalistikinja za partnerske odnose, navodi da je ponižavanje i vređanje čest način kome pribegavamo da bismo od partnera dobili ono što želimo.  U tom smislu, manipulativne formulacije koje srećemo u partnerskoj komunikaciji su takozvane TI rečenice koje su optužujućeg karaktera kao što su  „Ti me ne voliš“, „Ti mi uvek činiš to“ ili „Ti nikada ne slušaš“.

Pored vređanja,  pretnja i ucena su takođe uobičajeni načini manipulacije. U partnerskim odnosima, ovaj vid manipulacije najčešće srećemo u formulacijama poput „Ako uradiš to još jednom, ostaviću te!“

Ismevanje tuđe ličnosti je još jedan od načina da manipulišemo drugima. Za razliku od šale na račun tuđeg ponašanja, ismevanje tuđe ličnosti ima za cilj da je postidimo i na taj način uspostavimo kontrolu nad njom.

Jedan od najčešćih vidova manipulacije jeste ulagivanje i laskanje. Često nailazimo na ljude koji nas obasipaju komplimentima i prenaglašenim izjavama ljubavi i naklonosti. Za razliku od iskrene i autentične simpatije koju prepoznajemo kod prijatelja, manipulativne osobe nastoje nas kupiti kroz kreiranje jedne prividne slike prisnosti i prijateljstva. Njihove pokušaje manipulacije možemo prepoznati kroz slatkorečivost i pokušaje da nas privole kroz prikazivanje odnosa daleko prisnijeg nego što on realno jeste. U okviru ovog vida manipulisanja, često ćemo se susresti sa osobama koje će nam na samom početku poznanstva ispričati celu svoju životnu priču sa naglaskom da se sa nama dobro razumeju, da nikada nisu sreli nekoga poput nas, da smo mi jedina osoba kojoj mogu da se otvore i ogole svoju dušu. Na ovaj dramatičan i prenaglašen način iskazivanja svojih „emocija“ one nastoje da kod nas kreiraju osećanje pripadnosti i tako nam se približe.

Udruženo sa ulagivanjem, kao vid manipulacije, često se javlja i samosažaljenje. Manipulativne osobe koje su sklone ovom manevru, nastoje da kreiraju kod drugog sliku sebe kao jadnog i napaćenog. Samosažaljevajući sebe, oni nastoje da izazovu sažaljenje kod drugog i na taj način postignu određeni lični cilj. Ovo im polazi za rukom opet kroz jedan lažan vid otvaranja i deljenja sopstvene intime sa drugim prikazujući sebe kao bespomoćnog.

Kao što lažna naklonost i ulagivanje mogu biti vid manipulacije, manipulisanje je takođe moguće i kada kao sredstvo koristimo pretnje odbacivanjem. Ovoj tehnici često, potpuno nesvesno, pribegavaju majke smatrajući to efikasnim načinom vaspitanja svoje dece. One su sklone da veruju da konstantnim kritikama podstiču razvoj svoje dece, iako time samo zapravo postižu doživljaj odbačenosti i neprihvaćenosti kod njih. Pretnje odbacivanjem srećemo i u odnosima parova gde se možemo sresti sa izjavama tipa: „Ako to ikada ponovo uradiš, između nas je gotovo!“ Ovaj vid manipulacije zapravo predstavlja način zastrašivanja druge strane što za cilj ima da ona promeni ponašanje u onom smeru koji mi smatramo poželjnim.

Agresivno zapitkivanje takođe može biti sredstvo manipulacije. Pod ovim se podrazumeva sklonost da na svaki odgovor sagovornika nastavljamo sa agresivnim pitanjima tipa „zašto“ koja imaju za cilj da relativiziju poentu koju sagovornik pokušava da iznese i obezvredi sve njegove argumente. Ovaj vid manipulacije često srećemo u političkim duelima u kojima su naravno veoma zastupljeni i svi drugi vidovi manipulacije.

Kao što vidimo, manipulacija predstavlja stil komunikacije u kome se poruka ne prenosi direktno već se nastoji kroz određen način (bilo da je to ulagivanja, pretnja ili neki drugi vid manipulisanja) proizvesti željena promena kod druge osobe.

Mnogi od nas su, posmatrajući komunikaciju svojih roditelja ili važnih osoba iz našeg okruženja koja je obojena manipulativnim manevrima, i sami preuzeli ovaj vid komuniciranja. Iz tog razloga, veoma je važno osvestiti ovu sklonost i zameniti je direktnom i otovrenom  (asertivnom) komunikacijom – kojom povećavamo verovatnoću da se razumemo sa drugom osobom i uspostavimo kvalitetan odnos.

Mia Popić, REBT terapeutkinja