Ovde možete naći više informacija o arhetipskim obrascima, koji su predstavljni u članku Koja grčka boginja vlada vašim životom?, a koje u savremenu psihologiju uvodi Jean Shinoda Bolen svojim bestselerom ”Boginje u svakoj ženi”.

Artemida

Boginja Lova i Meseca, kao arhetip predstavlja slobodni ženski duh, koji postavlja i ostvaruje svoje ciljeve na terenu koji sam bira. Kao devičanska boginja ona je celovita, samodovoljna i nezavisna od odnosa sa muškarcem. ‘’Mogu da brinem sama o sebi’’ je deviza sa kojom žive žene u kojima je ova boginja dominantna.

Ona je fokusirana na cilj, nije joj teško da se na ostvarenje tog cilja u potpunosti usredsredi, a ako u tom procesu bude imala konkurenciju biće joj još zabavnije jer je veoma kompetitivna. Artemida je na neki način predstavnica ženskih pokreta i borbe za prava obespravljenih. Ona se bori protiv nasilja nad ženama i nalazi se ženama na porođajnim mukama; mit kaže da je odmah nakon što je rođena pomogla majci da rodi i njenog brata blizanca Apolona, a brojne su priče o tome kako je spašavala žene od silovanja i muškog maltretmana. Okružena svojim nimfama u muškom svetu lova i divljine, ona je snažna zastupnica saveništva među ženama i sestrinstva. Njeni odnosi sa ženama su jaki i žena kojom vlada ovaj arhetip veoma će često biti članica nekog udruženja koje se bori za prava nezaštićenih i ugroženih. Artemida je i biće divljine i oseća snažnu povezanost sa prirodom i njenim tokovima. Ona kao najveću vrednost neguje slobodu i autonomiju i ne može da prihvati sputanost bilo koje vrste a posebno konvencije koje nameće patrijarhalni sistem vrednosti.

Slabosti Artemide predstavljaju suprotnu stranu medalje koju nosi njen nezavisni duh. Ukoliko žena kojom vlada Artemida nema uslova da ispolji potrebu za stvaranjem i samoostvarenjem ona može biti jako frustrirana i depresivna. S druge strane, kada je u potpunosti fokusirana na neki viši cilj ona često može da zaboravi na ljude oko sebe i tako im pričini bol. Opsesivnost je takođe jedna od opasnosti koje vrebaju ovaj fokusirani um, što opet može da dovede do otuđenja od okruženja koje joj je itekako potrebno. Strast za pravdom koju nosi ovaj arhetip može od žene da stvori gorku, surovu i nemilosrdnu borkinju koja prestaje da bude produktivna i njene akcije postaju destruktivne.

Atina

Predstavlja arhetip ”Kćeri Velikog Oca”. Rođena direktno iz Zevsove glave, ova boginja je čuvarka tradicionalnog poretka. Devičanska boginja, oslobođena potrebe da ostvari emocionalno savezništvo sa muškarcem, s druge strane gaji veoma snažnu potrebu da se u muškom svetu profesionalno dokaže. Atinu možete prepoznati u snažnim poslovnim ženama, koje se pitaju ”zašto žene traže prava kada je samo potrebno da se potrude i uspeće”.  Za razliku od Artemide, koja luta divljinom i tako teži slobodi, Atina je nezavisna u urbanom, modernom svetu u kome joj se pruža mogućnost da bude rame-uz-rame sa muškarcima. Nju problemi drugih ne dotiču previše, ona zadaje sebi i drugima zadatke i ostvaruje ih. Veština i mudrost su njene osnovne karakteristike. Ako i nije na rukovodećoj poziciji, ženi koja je vođena ovim arhetipom, Atina donosi fokusiranost i umeće strateškog razmišljanja na svim životnim poljima.

Slabost Atine leži u njenoj nepokolebljivosti i neosetljivosti. Za razliku od Artemide koja u svojoj kratkoj tunici tumara šumama, Atina je predstavljena u oklopu koji simbolizuje njenu snagu ali i rigidnost. Zato je za na problem fokusirane žene vođene ovim arhetipom, važno da budu  otvorene za druge ljude, u suprotnom, oklop postaje usamljeni zatvor. Da bi Atina bila razvojni potencijal za ženu ona bi trebalo da se posveti svojoj feminoj strani, da razvije kod sebe solidarnost sa drugim ženama, i empatiju za one koji su slabiji ili prosto vođeni drugim vrednostima osim postignuća.

Hestija

Boginja ognjišta, predstavlja spiritualni princip u svakoj ženi. Kao treća devičanska boginja, takođe je oslobođena želje za kontaktom, ali je njen fokus okrenut ka unutra, ka unutrašnjem životu i traženju smisla. Žene Hestije šire oko sebe auru samodovoljnosti i mira. Sklone su refleksiji, meditaciji i ritualnim aktivnostima koje im donose spokoj. Ljudi se rado nalaze i njihovom prisustvu, jer su njihove kuće savršeno uređene i bez obzira da li žive same ili brinu o velikoj porodici, odišu atmosferom doma.  Žene vođene ovim arhetipom mogu biti vodiči kroz izučavanje meditacije ili religije, ili mogu biti vrhunske domaćice koje od kućnih poslova prave čarobnjaštvo.

Arhetip Hestije nosi slične opasnosti kao i druga dva devičanska arhetipa. Unutrašnji fokus dragocen je ukoliko je kombinovan sa još nekim, ali ako prevlada vodi izolaciji i usamljenosti. Takođe, gubitak odnosa sa realnošću, i teškoće u svakodnevnom funkcionisanju mogu biti posledice prezrenja spoljašnjeg sveta, nakon predugog boravka u onostranom.

Hera

Boginja Braka, jedan od najdominantnijih ženskih arhetipova. Ova boginja niučemu ne nalazi takvo zadovoljstvo, kao u emotivnom odnosu sa muškarcem, ali za razliku Afrodite, ona će potpuno zadovoljstvo imati tek ako je taj odnos krunisan brakom. U tom smislu Hera je slična Atini, i ova dva arhetipa veoma su često udružene vodilje žena u našem društvu. One su verne čuvarke dominantnih vrednosti, patrijarhata i braka. U životu svake žene, Hera u nekom trenutku pomoli svoju snažnu glavu. Njen princip je ostvarivanje savezništva i zajedništva, trajnog partnerskog odnosa sa muškarcem. Zbog toga su mitovi o njoj i Zevsu ispunjeni strašću, ali i konfliktima i ljubomorom. Ipak, žena kojom Hera vlada ne želi samo da se uda, ona želi da se uda za nekog pored koga će moći da dobije status koji zaslužuje, i za koji će se zatim boriti kao prava Prva Boginja.

Nedostaci arhetipa Here su u tome što, pored silne fokusiranosti na odnos, ona ne uspeva da se posveti nijednom drugom aspektu svog bića. Besneća ljubomora je jedno od obeležja žena vođenih ovim znakom, koja proizlazi iz samovrednovanja uslovljenim postojanjem odnosa sa muškarcem. Onda kada njihove potrebe da budu ”nečije žene” nisu zadovoljene, one mogu zapasti u apatiju i beznađe. Ukoliko nije udružena sa Demetrom, žena vođena Herom nema izražen majčinski kapacitet, jer svu svoju energiju ulaže u očuvanje partnerskog odnosa. Ženski odnosi ne predstavljaju joj preveliko zadovoljstvo, i zato je u opasnosti da, po izlasku iz emotivne veze, oseti duboku usamljenost i besperspektivnost, koje mogu voditi i depresiji.

Hera je moćan arhetip, koji je dobro prepoznati, i držati pod kontrolom jer je najdestruktivniji od svih. Ostvarivanje zdravog zajedništva, uz negovanje drugih interesovanja i odnosa, jedini je način da Hera ne zavlada i napravi pakao od života žene, kako u ljubavnom, tako i u svakom drugom smislu.

Demetra

Boginja Useva, rađanja i plodnosti, boginja Majka koja u ženama budi želju za materinstvom, negovanjem i brigom za potomstvo. Iako nije jedina boginja koja je imala decu, Demetra je boginja za koju je odnos sa ćerkom Persefonom bio najvažniji od svih. Devojke vođene ovim arhetipom su one koje prve u društvu osete materinski instinkt, koje su prve spremne da dobiju bebu, koje gledajući decu ili trudnice na ulici glasno uzdišu. Demetra u ženi budi potrebu da neguje potomstvo ali se njena briga za druge tu ne završava. Ona brine o svima, i zato je i sjajna domaćica, čiji je dom uvek otvoren za prijatelje, i koja nalazi ispunjenje u činjenici da su zahvaljujući njoj svi stomaci puni. Velikodušna je i spremna da pruži pomoć svakome kome je potrebna, i ako nije kuvarica, veoma često će se baviti nekom od pomažućih profesija od vaspitačice do lekara pedijatra.

Nedostaci Demetre takođe proizlaze iz njenog dominantnog negujućeg instinkta. Ona zato može biti veoma zbunjena svakim odnosom, koji ne podseća na odnos zaštitnika i žrtve, i neće umeti da ostvari odnos zasnovan na ravnopravnosti i recipročnosti. Takođe, može zapasti u veoma mračno stanje ukoliko oseti da su njeni napori da pomogne odbijeni ili nisu dovoljno uvaženi. Divna je briga sa kojom žena vođena Demetrom pristupa deci, ali je važno da ne zaboravi da sa odraslima ipak mora da usvoji nešto drugačiji pristup, i da osim na drugima ponekad slobodno može da zadrži fokus i na sebi.

Persefona

Ili Bezimena Deva, simbolizuje večitu devojčicu, Lolitu. Mit o Persefoni, koja je svojom nepažnjom završila u podzemnom carstvu kao Hadova žena i kraljica podzemlja, ukazuje na lakomislenu stranu ženske ličnosti. Žena je vođena ovim arhetipom svaki put kada želi da iskusi nešto novo, kada ne može da odluči, kada joj postane dosadno da završi neki posao, i kada joj se čini da je u komšijskom dvorištu mnogo zabavnije. Žena je takođe prava mala Persefona kada uživa u muškim udvaranjima i hrani se opčinjenošću koju izaziva. Ona je prijemčiva za sve novo što može da joj se dogodi, prihvata ljude takvim kakvi jesu, ne osuđuje i ne kategorizuje, bar dok su joj zabavni. Zato, ako ikada završi školovanje i uspe da se odluči za samo jednu profesiju, može biti sjajna u prenošenju znanja i savetovanju, kao i u raznim kreativnim poslovima koji neće zahtevati od nje da prihvati ustaljenu formu ili radno vreme.

Značaj Persefone je u njenoj otvorenosti za nova iskustva i spremnosti na promenu. Zato je Persefonu važno negovati kao simbol mladosti u ženi, ali je važno i zauzdati, posebno u situacijama koje zahtevaju razboritost i konzistentnost. Hirovitost i nestrpljivost su negativne karakteristike ovog arhetipa, a opasnost koja vreba svaku ženu koja dozvoli da Persefona u njoj dominira i nakon perioda adolescencije, je surovo suočavanje sa starenjem i iščezavanjem mogućnosti koje samo mladost pruža.

Afrodita,

Alhemijska boginja ili boginja transformacije, koja u sebi ujedinjuje princip nezavisnosti i zadovoljstva koje proističe iz ljubavi, lepote i senzualnosti. Moćna boginja čijim čarima je teško odoleti, ali koje nisu isključivo vezane za njenu fizičku lepotu. Moć Afrodite, za razliku od lepe Persefone, proističe iz njene sposobnosti da ”vidi” ljude, da im se posveti i učini da se osećaju posebnim. Takođe, njena privlačnost posledica je i njenog snažnog kreativnog duha i istinske samodovoljnosti. Žena kojom vlada Afrodita želi da voli i da bude voljena ali ne mora da bude u emotivnoj vezi ili braku. Ona uživa u prijateljstvima i svim drugim vrstama odnosa zasnovanim na principu ”vidim te – vidiš me”, ali bez obaveza, uslovljavanja i forme.  Žena Afrodita prilazi ljudima kao što somelijer degustira vino. Ona nalazi istinsko uživanje u saznavanju, prepoznavanju dobrog i kvalitetnog u ljudima, a razgovor vodi racionalno i empatično u isto vreme, tako da daje nadu i inspiraciju.

Nedostatak ovog arhetipa je u njegovoj opojnoj snazi, koje žene kojima dominira često nisu svesne, i stoga često povređuju ljude oko sebe. Njihova otvorenost za novo i lepo, često učini da zaborave da razmišljaju o posledicama, a zaljubljenost u ljubav može ih učiniti nestalnim partnerkama i unesrećiti kako objekte njihove pažnje tako i njih same. Samodovoljnost u slučaju Afrodite često može skliznuti u narcizam, a zaljubljivost u patološku opsesiju voljenom osobom. Žena Afrodita treba da nauči da svoju volju za životom i svim njegovim čarima ne može da zadovolji bez poštovanja drugih, a da značajne osobe u svom životu treba da neguje podjednako kao što neguje sopstvene snove, ambicije i kreativnost.

Iva Branković, porodična savetnica