Panični poremećaj
Panični poremećaj karakterišu iznenadni napadi intenzivne strepnje ili intenzivnog straha. Osoba koja se suočava sa napadima panike ima utisak da se oni pojavljuju niotkud, bez ikakvog očiglednog razloga. Napad panike ne traje više od nekoliko minuta u kojima se javljaju sledeći simptomi:
- Osećaj nedostatka vazduha ili osećaj da vas neko guši, lupanje ili ubrzan rad srca
- Vrtoglavice, nestabilnost ili nesvestica
- Tremor ili drhtavica
- Prekomerno znojenje
- Osećaj mučnine ili nelagodnosti u stomaku
- Doživljaj nestvarnosti, kao da niste potpuno svoji
- Utrnutost ili peckanje u nogama i rukama
- Topli ili hladni talasi po telu
- Nelagodnost ili bol u grudima
- Strah od ludila ili gubljenja kontrole
- Strah od umiranja
Najmanje četiri od navedenih simptoma prisutni su prilikom napada panike. Ovi simptomi mogu biti dijagnostifikovani kao panični poremećaj ukoliko ste imali dva ili više napada panike, ukoliko je barem jedan od ovih napada bio praćen kontinuiranim strahom da ćete doživeti još neki napad panike ili strahom od mogućih posledica novog napada.
Može se desiti da doživite dva ili tri napada panike a da vam se sledeći ne desi narednih nekoliko godina ili čak da se više nikada ne dogodi. U ovakvim slučajevima osoba koja je iskusila panični napad strahuje od budućih napada. Ova tendencija anticipatorne anksioznosti jedna je od glavnih karakteristika paničnog poremećaja. Panični poremećaj se često naziva i strah od straha jer osoba strahuje od novih paničnih napada.
Iskustvo paničnog napada osobu često podstiče da traga za medicinskim uzrocima problema. Zbog srčanih palpitacija i nepravilnog srčanog ritma, veliki broj ljudi je sklon da uradi EKG i druge kardiološke testove čiji su rezultati najčešće normalni.
Dijagnoza paničnog poremećaja uspostavlja se tek nakon što se isključe svi mogući medicinski uzroci kao što su na primer reakcija na prekomeran unos kofeina, upotreba alkohola, sedativa ili konzumiranje droga. Panični poremećaj uzrokovan je kombinacijom naslednih faktora, biohemijskim disbalansom u mozgu i stresom. Panični poremećaj obično se javlja u kasnoj adolescenciji.
Faktori koji doprinose nastanku paničnih napada mogu biti događaji kao što su iznenadan gubitak (voljene osobe ili posla na primer), kontinuirana izloženost stresnim uslovima života, traumatska iskustva, velike životne promene…Ovi događaj mogu dovesti do osećanja anksioznosti i neprijatnih telesnih simptoma ali ne dovode automatski do napada panike. Ono što je direktan uzrok paničnih napada jesu iracionalne misli koje se osobi jave onog momenta kada iskusi ove neprijatne telesne reakcije. Ove misli najčešće su sažete u nekoliko reči kao što su:
Užas! Umreću!
Šta se ovo dešava sa mojim telom?! Mora da će da mi stane srce!
Čim se ovako loše osećam nešto strašno će se desiti…
Poludeću!
Ne mogu ovo da podnesem!
Ono što dakle uzrokuje stanje panike jeste način na koji osoba interpretira telesne simptome koje doživi. Ona percipira svoje telesne simptome i zaključuje da se nešto opasno događa. Kada joj se jave katastrofične misli poput gore opisanih one pojačavaju osećanje straha i dalje produbljuju paniku i ove telesne reakcije. Na ovaj način stvara se začarani krug u kome osoba svojim mislima pojačava strah koji dalje produbljuju neprijatne telesne reakcije koje potom ponovo aktiviraju katastrofične misli itd…Za to vreme, na fiziološkom nivou dolazi do pojačanog lučenja adrenalina koji ima funkciju da zaštiti organizam od pretpostavljene pretnje. Što osobi više padaju na pamet iracionalne misli to više strahuje i u većoj meri luči adrenalin kako bi se organizam zaštitio. Panični napad se završava posle nekoliko minuta u kojima se osoba bori sama sa sobom sve dok ne dođe do potpunog osećanja iscrpljenosti nakon čega se oseća kao “izduvan balon”.
Opisani “začarani krug“ stvaranja panike prikazan je na slici ispod.
Prikazana slika ukazuje na ključni značaj koji iracionalne misli igraju u stvaranju panike. Nakon prvog doživljenog paničnog napada osoba postaje sklona preteranom samoposmatranju i fokusirana je na telesne promene. Na svaku opaženu promenu u telesnom funkcionisanju ona reaguje iracionalnim mislima koje je uvode u stanje panike.
Upravo iz tog razloga terapijske intervencije u okviru Racionalno Emocionalno Bihejvioralne terapije (REBT) fokusirane su na otkrivanje i osporavanje misli i ponašanja kojima osoba stvara i održava panične napade. Terapeut pomaže klijentu da usvoji racionalnu filozofiju koja će mu pomoći da se oslobodi paničnih napada. Kroz svojevrsnu edukaciju terapeut klijenta uči o prirodi panike, načinima na koji je stvara i tehnikama kako da ih se oslobodi. Pored toga, terapijske intervencije usmerene su i na sticanje konkretnih veština koje klijentu pomažu da se relaksira (vežbe relaksacije i abdominalno disanje). REBT terapija pokazala se kao najefikasnija u tretiranju paničnih napada. U pojedinim slučajevima pored psihoterapijskog tretmana potrebno je primeniti psihofarmakološki tretman (uzimanje lekova).
Na kraju važno je napomenuti da panični napadi nisu opasni i da od njih ne možete poludeti ili umreti. Ipak, važno je obratiti se za adekvatnu psihološku pomoć kako bi se osoba oslobodila ovog problema.
Mia Popić, REBT savetnica
.
Pozz svima i ja sam jedna od vas, vec 5 god se borim sa vrtoglavicama i strahovima kad ostanem sama, bojim se da se ne srušim da ne umrem Itd a kad je dijete samnom onda jos vise, sta ce dijete ako se ja srušim Itd Itd, ima dana kada se osjećam super ali to je u mjesecu jednom
U zadnjih godinu dana su mi se počele dešavati čudne stvari,simptomi kao kod većine vas,lupanje srca,drhtavica,znojenje,nemir,crne misli,dodje odjednom,bez ikakvog razloga,izluđuje me,ne mogu da funkcionisao normalno,gdje god krenem strah me da mi se ne desi napad,sa momkom ne mogu da se opustim,stalno razmišljam sta ako se sad desi iako sam mu rekla kakvih problema imam ne shvata kakav je to osjećaj,sve mi postaje monotono,nista mi vise nema smisla nit u mom zivotu ima živosti,energije,planirala sam uskoro brak,djecu,sad od straha ne mogu ni da se zamislim u toj ulozi,ne želim piti lijekove,al kako se riješiti ovoga???
meni je sve ovo pocelo pre 10 godina,strah panika gusenje strah os smrti itd.10 godina pijem ksalol od 0.25 po jedan uvece i do skoro mi je bilo ok.imam zenu i dvoje dece i zaposljen sam.normalno sam funkcionisao dok opet nije pocelo pre nekih godinu dana.opet imam taj isti strah i sve me opet gusi.radim ekg svakih mesec dana i sve je ok.ultrazvuk ok.stitna zlezda ok.ali meni je sve po starom.uglavnom sam pola dana ok.pola dana hvatam vazduh i ostalo.inace imam 36 godina.
pozdrav Lily,ako mozes da odes do nekog psihologa ili psihijatra mnogo bi ti znacilo.ja sam cesto odlazio na te kontrole i veruj mi da mi je bilo odlicno.savet psihijatra i kad izadjem iz ordinacije budem kao nov,veseo radostan,smeo sam da odem gde god hocu a sad opet imam strah da izadjem iz kuce.moras na silu da izlazis da se druzis sa ljudima,nikako se ne zatvaraj u sebe.
Pre svega da se zahvalim svima koji su pisali o svojim problemima.. meni se vec neko vreme desavaju cudne stvari. I slucajno sam naleteo na ovo i video da je to to.. svi simptomi odgovaraju onome sto se meni desava. Zapravo iz cista mira pocnu da mi prolaze neke bolesne misli kroz glavu.. i tom trenutku pocnem da gubim vazdih, pocnu da mi se znoje dlanovi, mislim da cu da padnem tu gde se nadjem u tom trnenutku, trne mi prsti. Ubposlednje vreme poceo je sa mi trnibi stomak.. sve sam redom pregledao od srca orwko zeludca do zuca.. isao kod svih lekara i sve je uredu.. ostao je jos psiholog. Sigurno cu ga posetitinu tokubnaredne nedelje.. hvaa vam jos jednom
Evo ja sad trenutno prezivljavam napad…sama kuci sa dvoje dece…ne vidim izlaz,nemam s kime da pricam o tome ko bi me razumeo,a muz me naravno ne razume.Nas brak trpi i nismo vise intimni jer se ja bojim da ce mi se nesto lose desiti tokom odnosa.Cesto u poslednje vreme prelezim ceo dan,uradim osnovno oko dece i to je to.Bojim se da izlazim napolje.Nekad sam volela da idem u kupovinu,sada mi i to smeta,gledam sto pre da obavim i da pobegnem kuci.
Imam palpitacije,lupanje srca i tokom napada povisen pritisak,pijem lekove za smirenje,za pritisak. Sve testove su mi radili i to vise puta i sve je uredu i hormoni su mi uredu…
Osecam da sam na ivici,ne mogu vise ovako,treba mi necija podrska,a ja je nemam…
E,moja Vesna,ja sam te napade imala jos od 2001 u maju. posle sam se udala i rodim jedno dete pa napadi se nastave pa ja malo po malo se zapolim i ti napadi su nestali,zatim rodim i drugo dete i zatvorena u kuci i ti napadi su ponovo poceli da se javljaju.I resim ja u septembru da odem kod neuropsihijatra da popricam a njom.Lepo ona meni da Latu od 10mg i klonozepam od 2 mg po 1/4 3x na dan pa mi je smanjivala na 2x sada pijem 1x na dan.Nemam te napade vise ali nemam samopouzdanja da izadjem iz kuce sama bez igurne osobe ali mi je bolje i plasim se da ostavim lekove.Sve u svemu bolje je ali ima dana kada mi dodje da nemam volje i samo bi lezala u krevetu i plakala-to ti znaci da je to normalno kod mnogih samo sto ne smeju da javno priznaju,ali da ti kazem da nisi sama.
Godinama imam simptome napada panike,strah se uvukao u mene.Ne smem da ostanem sama kuci,ne ulazim u lift,nerado idem u trzne centre,guzve…Imala sam poslednjih dvadeset godina dosta zivotnih promena,ratovi,gubici dragih ljudi…tesko se nositi sa tim osecanjem ,iscrpljuje.
Zao mi je kada cujem sa kakvim se problemima ljudi suocavaju,pa prosto moram da se javim jer sam i sama prosla kroz pakao.nijednog momenta nisam dozvolila da me sve ovo veze za kucu,isla sam na posao,obavljala sve aktivnosti u kuci,cak sam i studirala.godinama sam se borila sama ili uz pomoc male doze bezazlenog sedativa,ali jedan ozbiljniji zivotni dogadjaj me je bas dobro uzdrmao.prvi put sam osetila uz panicne napade i ozbiljnu depresiju…bila je to situacija koju sama nisam mogla da prevazidjem.Ljudi,obratite se lekaru…u pitanju je bolest kao i svaka druga,nece je svako dobiti ali…stresan zivot u kombinaciji sa mentalnim sklopom koji je takav kakav jeste,daje ovakve simptome.Pila sam Seroksat u kombinaciji sa Rivotrilom…u pocetku su doze bile vece,ali nikada prevelike,a zatim sam sama smanjivala dozu,u zavisnosti od toga kako se osecam.Ne mucite se jer sami necete moci da resite problem,namucicete i sebe i svoj organizam,a svaka teza zivotna situacija,donece vam pogorsanje.tesko mi je i da pisem o ovome,i ne bih pisala da ne osecam ljudsku obavezu.naravno,nikada ali nikada ne izbegavajte izlazak iz kuce,lekovi ce vam pomoci da se lakse suocite sa strahom ali ostalo je na vama…sto se vise suocavate sa situacijama koje vas plase,sve manje cete se plasiti istih.Verujte da vam moze biti bolje,ja sam primer…puno srece i borite se !!!
Pre 5 meseci mi se javio prvi panicni napad..pokusavam bez lekova to da prevazidjem..zaista je tesko izboriti se sa strahom,jer se uvek javlja novi..iman sina koji sada puni godinu i zbog njega se trudim da to prevazidjem..poz svima
Cao ljudi. Prvo da vam se zahvalim sto ste izneli svoja iskustva sa ovim poremecajem. I ja imam napade panike i depresije evo vec dve godine. Prvi put je bilo toliko strasno da sam mislila da cu umreti. Srecom tu su mi bili roditelji, legla sam popila dosta vode, disala duboko, uzela slatko i vodu, razmisljala o nekim drugim stvarima i to je proslo. Posle se to javljalo slicnom zestinom narednih meseci, da bih isla kod psihologa i psihoterapeuta i sa lekovima i terapijom, ali i prirodnim lekovima: valerijana, zatim caj od nane, kamilice, zalfije i sl, polako poboljsavala stanje. Prve godine je bilo dosta tesko… ali vec druge nesto lakse. Shvatila sam da covek mora da bude jak, da dosta radi na sebi, da prihvati sebe onakvog kakav jeste, sa svim svojim strahovima, nadama, zeljama, snovima, vrlinama i manama… I da shvati da tim bezrazložnim brigama nikako ne doprinosi niti svom napretku, a ni boljitku okoline. Onda zaviris u sebe, dodješ do toga čega se plašiš, zatim radiš na tome da to prevaziđeš… npr. ako imaš strah od visine, novih situacija ili smrti, jednostavno se suočiš sa tim… a što se tiče smrti- pa i tu je situacija slična… ne postoji smrt, postoji ovaj telesni život i nakon njega odlazak duše u druge-više dimenzije, gde i dalje postoji… Dakle, glavno je SUOČITI SE SA TIM STRAHOM i prestati ga hraniti novim, PREKINUTI NEGATIVNA RAZMIŠLJANJA I POKUŠATI UŽIVATI U ŽIVOTU I ORGANIZOVATI GA TAKO DA TI GODI I DA SE OSTVARIŠ U ONOME ŠTO ŽELIŠ! A, što se tiče straha od bolesti, koji je nekada prisutan, o tome jednostavno ne treba razmišljati, jer što čovek više o tome razmišlja to će više na sebe navlačiti negativna razmišljanja i kao otkrivati neke gluposti tipa: jao žiga me ruka, pa koči me noga, a u stvari to su panični napadi. Ne kažem da čovek ne osluškuje svoje telo, već onda kad su ZAISTA simptomi prisutni obratiti se lekaru, ali ako je to ista PANIČNA simptomatologija, onda delovati svojim UMOM na to, JER JE TO UM I STVORIO. 🙂 Eto, to je neka moja filozofija! Pozdravljam vas i nadam se da ćemo ovo prevazići! ;)))
Pitam se zasto nece biti objavljena molim odgovor …. unapred hvala
Ljudi citam vase probleme jer sam i ja u tim problemima,kada pocne to da vas vata panika strah od umi ranja bensedin pola izgrckajte ili ceo od 5 mg probaj te tako.
Zdravo ljudi meni se desi nekad kao da mi srce preskoci ja se prepadnem I pocne lupati ko ludo,imam bolove u prsima,probadanja,mislim nosstop da ce mi se nesto lose desiti da cu umrijeti nenam vise sta da radim bio sam kod kardiologa ekg uredu,krvna slika ok,ultra zvuk srca uredu ali I ja dalje mislim da mi srce nije uredu mislim da sam bolestan I da cu umrijeti,planiro sam opet kod kardiologa otic,cesto odem u hitnu pritisak bude nekad povisen nekad normalan,bio sam kod psihijatra postavio mi je dijagnozu f40 ali ja I dalje mislim da mi srce nije uredu neznam sta vise da radim ljudi pomagajte pozdrav
Imam problem vec godinu dana sa tkz. anksioznošću. Jake bolove u grudima, srce mi iznenada počne jako lupati, noge i ruke podrhtavaju. Koristim zeleni čaj i valerijanu, ali mi ništa ne pomaze! Ne znam sta još da koristim, najgore mi je kad sam na poslu pa me uhvati napad pa se ne mogu skoncetrisati na posao jer me strah da mi ne pozli. Radila sam EKG i super mi je, kao i krvna slika.
Ja sam pre nekoliko godina imao problema sa paničnim napadima i pio sam ksalol i valerijana kapi i prošlo mi je. U zadnjih 3 godine nikakve probleme nisam imao, sada sam imao jake stresove i porodici i meni se panični napad manifestuje kroz povišen pritisak, kada osećam paničan napad pritisak mi skoči i to na 150/100 čim prođe napad pritisak se vraća u granicama normale ali strah i dalje ostaje. Da li još neko ima povišen pritisak kao posledica paničnog napada?
Ja sam imao isti problem zbog cega sam zavrsio u hitnoj pomoci gde su mi izmerili visok pritisak
S.Postovanjem svima koji patimo od iste bolesti tj,od istog problema ..Ja imam panicni napad i to mi se tako specificno javi stezanje u glavi i pritisak ode na 175 sa 100 naravno jasam vec uplasena i pijem lek koji se zove CLONAZEPAM 1.ML posle toga mi je bolje ali trazim pomoc da se resim tog cudnog osecaja i da ne pijem lekove jer su jaki bila sam i kod kardiologa i sva snimanja prosla i nosila masinu za srce i sve mi je uredu i krvna slika i ceo moj sistem i shvatam da definitivno bolujem od PANIKE koja se javlja i kadaje ne ocekujem…..Strasno najsrecnija bih bila da ovo nemam ali mi je zivot bijo jako stresan i da sam svesna da sam od toga dobila sve ovo ….PRE NEKOLIKO DANA SAM PROCITALA DA JE DOBRO ZA OVAJ PROBLEM ——PRAVILNO DISANJE I TO RADIM SVAKI DAN I SADA ME MANJE HVATA PANIKA— RANIJE NEKOLIKO PUTA DNEVNO SADA SAMO PREDVECE— AKO ZELITE DA I VI TO RADITE TRAZITE NA INTERNETU ( KAKO PRAVILNO DISATI) I PROCITAJTE POZDRAV ZA SVE I ZELIM VAM KAO I MENI DA SE OSLOBODIMO OD TE UFFFFFFFF PANIKE
Jao kako mi je lakse kad vidim da nisam sama sa svojim problemom. Slicna situacija kao kod vecine.. Osjecaj vrucine,vrtoglavica,ubrzan rad srca.. Prvi put mi se desilo posle porodjaja.pre 2 godine.. ali je pocelo sve cesce i cesce.. isla nekoliko puta na hitnu,kazu nista,nagomilan stres.. ekg dobar.. evo danas vozim auto i identicna situacija.. morala sam se iskljuciti iz saobracaja popiti vode da dodjem sebi.. Kad god krenem sama sa detetom u autu stalno razmisljam o tome.. ma haos..
Uveliko kasnim ali da krenem od pocetka:Kao dete sam se plasila grmljavine,rat ‘95,bombardovanje…Vec sa 20 sam postala majka dosta bolesljive devojcice koju sam gajila bukvalo sama posto je muz zbog posla najvise bio otsutan.Pri tom nisam imala nikoga ni da mi da neki savet,tako da je sve to za mene bilo dosta stresno…svako njeno novo gusenje je za mene bila smrt,ali sam se ja tad osecala ok.Kad su njenje muke prosle moje pocinju,javlja se drhtanje,malaksalost,nestabilnost,osecaj otkazivanja nogu,kicme i celog tela,neki grc u kicmi i vratu,osecaj vrucine,pa talas jeze,mrzi me i pricati(i ako sam u prirodi prava brbljivica),panika pri voznji auta,ulazak u prodavnicu je kao uvazak u pakao,izbegavanje javnih mesta,guzve,sada mi je probljem i dete odvesti do vrtica i u momentu kada se osecam dobro postoji strah sta ce biti…Kad treba da idemo na neko slavlje ja unapred mesecima razmisljam kako cu ja to preziveti…Pre nesto jace od godinu dana sam dobila terapiju Eliceu 10mg,rivotril 2mg i pomalalatmi je,u poslednjih mesec dana pijem rivostil i nema nikakvog efekta!LJudi sta da sadim,moze li koji savet od ljudi koi su to prevazisli?Unapred hvala!
Ja bas imam jake bolove u grudima nekad, kao da me nesto presece, a nekad tupe bolove….ceasto mi nailaze napadi u poslednjih par meseci, mada su mi poslednje 4 god. pune nekih dogadjaja i stresa. Osecam da cu se onesvestiti, pomislim da cu umreti i da mi srce nije ok…radila sam par puta EKG ali je svaki put bio dobar, KKS takodje ok, pregledao me kardiolog i kaze da to nije opasno…Sad, moj je problem sto ja sebe ne mogu da ubedim da nisam bolesna od neceg drugog, nego od ovih napada. Razgovaram sa deckom o ovome, citam na google-u, ali nekad mi od toga nije bolje…Razmisljam da opet odem kod kardiologa, ili kod psihologa ili ne znam ni sta vec… Da li ste i vi osecali bolove u grudima i kakve??
Samo me zanima je li itkome od vas u napadu panike se doslovno ukoče ruke i prsti i ne mozete ih micati?
E ovako,ima vec 4-5 mjeseci kako imam panicne napade,i to ceste bez ikakvog nagovjestaja,iz cista mira mi dodje vrucina,nemir,osjecaj oduzetosti tijela,ubrzan rad srca,i naravno posto imam dvoje male djece a muz radi po cijeli dan,brze bolje odem u kliniku da se pregledam,idealan pritisak,ekg su mi radili kazu perfektan,krvna slika znaci sve super,a mene ne popustaju napadi,gdje gubim osjecaj stvarnosti.Nastojim da se sama kontrolisem,ali mi se par puta desilo dok vozim auto,pa me jos veca panika uhvati kako da vozim dok me napad drzi.pijem trenutno antidepresante i za smirenje ,nastojim da pijem na biljnoj bazi da se ne navucem na sve te narkotike,ali kazu da minimum 6 mjeseci tretmana treba u kombinaciji antidepresiva i za smirenje da bi se organizam smirio.Uzas jedan….
JA SAM MISLILA DA SAM JA JEDINA SA OVIM PROBLEMOM. NAPADE IMAM OD 25 A SADA IMAM 31g. NESTO CESCI SU U POSLEDNJIH MESEC DANA, PROSTO NE MOGU DA FUNKCIONISEM, STALNO MISLIM DA CE MI SE NESTO DOGODITI, DA CE MI POZLITI, DOZIVECU INFRAKT, GUBIM DAH, SRCE MI UBRZANO KUCA,… NEMAM S KIM DA PRICAM O TOME, PONEKAD UZIMEM LEKOVE ZA SMIRENJE NA BILJNOJ BAZI. TAKVO MOJE PONASAMJE POCINJE DA UTICE NA MOJ BRAK, DETE OD 3.5g. NE ZNAM STA DA RADIM, STALNO SE BORIM SAMA SA SOBOM I IMAM OSECAJ DA SE BORIM SA VETRENJACAMA, UZAS STA CINITI
Jel jos imas napade? Ja sam nonstop u strahu
ja ih imam svaki dan ili svaki drugi…i sinoc sam ustala u 5 i bilo mi je kao lose mislila sam evo sad ce me udariti infarkt,bilo mi je muka i jos vise sam se uplasila i onda osluskujem srce pa mi bude jos gore i na kraju sam sedela jedno sat vremena ubedjivala sebe da ja to umisljam,popila tabletu za smirenje i zaspala…ali i dalje kada sam ustala razmisljam jaoj evo ostala sam sama sa detetom,sta ako mi pozli i vec mi nije dobro…nekad cak pomislim evo vec par dana nisam imala preskakanje srca i istog dana mi se slosi…ovo je stvarno da izludis meni je sve gore i gore,ukucani vec dobijaju ospice o mojim kao bolestima,prevrcu ocima na svaku moju opasku a ja?…ja se gusim u ovome i ne znam sta da radim..
Koliko simptoma… Elem, bitku sa ovim poremećajem bijem još od 15-e godine, kada sam izgubila majku i kada se moj ceo svet okrenuo naglavačke ( sada imam 27). Tetka mi je takođe patila od napada panike, tako da verujem da ima i genetskog udela. Neverovatno je koliko je ova bolest teška, jer čovek mora da funkcioniše, iako se gotovo stalno bori sam sa sobom, sa jasno objašnjenim simptomima izuzetno jakog straha, koji se javlja u određenim situacijama, npr meni se često dešavalo na mestima gde “ne sme da mi pozli” ( pozorište, javni prevoz, sastanak, slučajni susret sa osobom koja mi nije dovoljno bliska itd). Ovo vas u mnogome koči da živite život onako kako želite ( u napred razmišljate da nešto ne uradite ili ne odete negde, jer “bi moglo da vam pozli” ). Živ pakao. Kada sam počela da se raspitujem više, u ranim dvadesetim, rečeno mi je da je ovu “bolest” nemoguće rešiti na bilo koji način sem lekovima. Odbila sam to, sa strepnjom da ću možda zauvek živeti sa strahom. Nekako, ne znam kako, sam postepeno prevazilazila to. Od 15-te do 21. sam imala napade na nedeljnoj bazi (čak dva-tri puta nedeljno), onda je usledila pauza od dve godine, pa ponovo, ne toliko često kao u pubertetu. Pa opet pauza, … u krug. Sve veće pauze i sve ređi napadi. Mislim da poslednje dve god nisam imala ozbiljniji napad. Uspela sam da se kontrolišem u napetim situacijama, kada osetim da mi je nelagodno, i u startu da se skoncentrišem i opustim i to funkcioniše. Kontrolišem sebe tako što sam došla do nivoa kada sam svesna i znam da mi nije ništa! a čak i da mi jeste nešto, neću umreti!, ali na tome sam radila sama 12 godina, bez pomoći. Tako da…ako možete, skratite sebi muke. I meni su govorili ljudi koji su prošli kroz to, kada je meni bilo najgore “ma samo se opusti i reci sebi, neka mi pozli, pa šta”, ali naravno ja to nisam mogla tada da primenim…bilo je nemoguće. Sada ja vama isto govorim…samo racionalno i opušteno…
Posto sam ranije imala panicne napade i uvek mi je komentar bio da ni neprijatelju ne pozelis toliki strah.
Al moze se prevazidje i to je bitno…..naravno uz dobrog dr
Pozdrav
Vesna
ufff..DA NAPADAJI PANIKE..NEŠTO ŠTO JE ZAISTA TEŠKO I ZAISTA JE POTREBNO PUNO RADA NA SEBI DA BI SE SIMPTOMI POMALO SMANJIVALI.NAJBOLNIJI PERIOD KAD VAM SE TO POČINJE DEŠAVATI A VI SMATRATE DA GUBITE RAZUM I TLO POD NOGAMA..NITKO TE NIJE ZAPRAVO PODUČIO NEČEMU TAKVOME I NAŽALOST MORAŠ ZAISTA U SVEMU OVOME IMATI NEPRESUŠNU VJERU I SNAGU NAUČITI KAKO ZAPRAVO PRIHVATITI I ZAVOLJETI SEBE TAKVOG AKAV JESI..TEŠKO JE FUNKCIONIRATI KAD IMAŠ TAKVU DIJAGNOZU AL ZAPRAVO MORAŠ SLOŽITI ŽIVOT PREMA SEBI I NAJVIŠE NE SRAMITI SE PRIZNATI OKOLINI I NAJBLIŽIMA DA IMAŠ PROBLEM,JER TEK AKO IGNORIRAMO ISTINU ONA NAM SAMO BUDE SVE TEŽA I TEŽE PODNOŠLJIVOM..PUNO TRUDA I LJUBAVI PREMA SEBI I NAJVIŠE STRPLJENA..JA IMAM NAPADE VEĆ PET GODINA SKORO SVAKOGA DANA I PONEKAD SE UHVATIM DA ČAK NI IZ KUĆE NEMOGU IZIĆI ALI SVAKOG DANA SVE VIŠE I VIŠE NAPREDUJEM I SHVAČAM DA JE TO SAMO PROJEKCIJA UMA I IGRA KOJA TE NAUČI DA MORAŠ SVE OTPUSTITI I SRAM I SRTRAH I BRIGU JER NIŠTA SE LOŠE NEMOŽE DESITI ..IAKO MI MISLIMO DA HOĆE…ALI NEĆEEE..TREBA OSTATI U SITUACIJI KAD TE NAJVIŠE UHVATI STRAH I SUOČITI SE NJIME PRESTATI GA HRANITI NOVIM STRAHOM I NAPREDAK ĆE BITI SVE VEĆI I VEĆI…;)))
sve ce to proci…. verujte sebi a ne lekovima… samokontrola je cudo… ja sam pila seroxat i rvotril, ali najvise su pomoglr pozitivne nisli… sebi sam pricala ne budi slabic, nije ti nista, iskuliraj i eto… sad j ok pokusajte!11