Gotovo svi ljudi na ovoj planeti teže da uspostave romantičan odnos u okviru koga će da zadovolje svoju potrebu za ljubavlju i vezivanjem. Ipak, ljudi se međusobno razlikuju po tipu odnosa koji ostvaruju sa partnerom. Tako postoje osobe čije odnose karakteriše svojevrsna «emocionalna klackalica» u kojima je konstantno prisutna strepnja da li će se odnos održati i da li će voljena osoba i sutra biti tu. Za ovakve tipove odnosa karakterističan je i strah da će neka treća osoba doći i osvojiti voljenu osobu.

Postoje i oni tipovi veza u kojima oba partnera izbegavaju da se vežu a svoj odnos vide kao vid zabave koja ni na koji način ne treba da ugrozi njihovu slobodu. Postoje i oni ljudi koji su u vezama vrlo bojažljivi i koji gotovo da su potčinjeni volji svog partnera.

Neki ljudi se osećaju relativno sigurno u partnerskim odnosima, oni nemaju strah da se upuste u vezu, da prime ljubav ili da je pruže. Postoje osobe čije su veze prožete ljubomorom, posesivnošću i neisugurnošću. Neki izbegavaju da se emotivno vežu jer u tome vide preveliki rizik i strah od gubitka nezavisnosti kojoj pridaju veliki značaj.

Iako svaka veza predstavlja priču za sebe i moguće je pričati o raznim vrstama partnerskih odnosa, psiholozi su u okviru teorije emocionalnog vezivanja utvrdili četiri tipa odnosa koje ljudi ostvaruju u vezama. Na nizu istraživanja, sprovedenih širom sveta ustanovljena su četiri dominantna obrasca partnerskog emocionalnog vezivanja.

Mi ćemo nastojati da vam ih opišemo na način koji će vam omogućiti da prepoznate koji je vaš stil vezivanja. Ipak, smatramo da je bitno da razumete da onaj stil koji prepoznate na osnovu svojih dosadašnjih iskustava u vezama, nije nešto što vas trajno određuje i što je nepromenjivo. Čak i ukoliko su sve vaše dosadašnje veze bile prožete ljubomorom i nesigurnošću to ne znači da sutra nećete biti u stanju da izgradite jedan siguran tip vezivanja.

Izbegavajući tip emocionalne vezanosti

Ljudi koji su izbegavajući tipovi imaju pozitivnu sliku o sebi ali negativnu sliku o drugim ljudima. Oni smatraju da nikome ne mogu da veruju i da u životu mogu da se oslone samo na sebe. S obzirom da druge ljude često vide kao negativce, oni imaju negativna očekivanja od njih i stoga izbegavaju svaku bliskost. Oni ne samo da izbegavaju bliske odnose nego i negiraju njihovu vrednost i naglašavaju značaj svoje nezavisnosti. U veze ulaze retko i bez očekivanja ili često ali površno.

Prototip ovakve osobe jeste žena «karijeristkinja» koja svu svoju energiju ulaže u posao a malo polaže na emotivni aspekt svog života. Na ljubavne izlive drugih ljudi najčešće reaguje sa gađenjem a svaki gest romantike smatra kranje «otrcanim». Ona se upušta u površne odnose ili ono što se u savremenom žargonu najčešće imenuje kao «šema». Ovakvi odnosi joj odgovaraju jer zadovoljavaju njene seksualne porive a ne dovode je u rizik od potencijalnog emocionalnog vezivanja koji bi narušilo njenu samostalnost i nezavisnost koju smatra vrhunskom vrednošću. Ovakav tip žene propagiran je i u masovnim medijima. Lik Samante u čuvenoj seriji Seks i grad gotovo da u potpunosti opisuje sklonost ka izbegavanju intimnih veza. Muška verzija izbegavajućeg tipa jeste muškarac koji takođe dosta polaže na svoju slobodu. On je u životu promenio dosta žena ali ni pored jedne se nije zadržao jer smatra da bi to narušilo njegovu individualnost i pravo da u životu sam odlučuje šta je za njega najbolje.

Nije retkost da izbegavajući tipovi u potpunosti odustanu od ostvarenja veze sa drugom osobom. Ovakve osobe mogu biti biznismeni i akademici koji su sav svoj život posvetili poslu ili nauci jer je svakako sigurnije baviti se naukom ili ostvarenjem karijere nego se upuštati u emotivne veze koje mogu rezultirati osećanjem povređenosti.

Dakle, glavna odrednica izbegavajućeg tipa emocionalnog vezivanja jeste ili ostvarenje površnih odnosa u kojima nema istinske emocionalne povezanosti ili potpuno odustajanje od ulaska u vezu. U osnovi ovakvih izbora najčešće stoji strah od odbacivanja i rizika koji sa sobom nosi prepuštanje drugoj osobi.

Preokupirani tip emocionalne vezanosti

Osobe koje su preokupirane vezom u kojoj se nalaze karakteriše negativna slika o sebi i pozitivna slika o drugima. Kod njih je prisutan jedan duboko usađen osećaj inferiornosti. Kako bi uspostavile osećanje sopstvene vrednosti ovakve osobe su sklone da kroz primanje ljubavi od drugog steknu doživljaj da ipak vrede. S obzirom da nisu izgradile ljubav prema sebi oni kroz borbu za sticanjem tuđe naklonosti se zapravo bore za potvrdu sopstvene vrednosti. Ovakva ljubav koja omogućava osobi da pobegne od svog osećanja inferiornosti vodi u takozvane «zavisničke» odnose ljubavi. Kako bi održali pozitivnu sliku o sebi, ovakve osobe razvijaju jaku zavisnost u odnosu na partnera. S obzirom da gubitak partnera znači i gubitak sopstvene vrednosti, kod njih je prisutna izražena ljubomora i posesivnost jer se neka treća osoba ne vidi samo kao pretnja po partnerski odnos već i kao pretnja po sopstveni osećaj vrednosti.

S obzirom da osoba koja je sklona preokupiranom tipu vezivanja, o sebi misle loše i ubeđena je u sopstvenu bezvrednost, kroz osećanje da je voljena od strane partnera stiče osećanje samopoštovanja i samovoljenosti. Što je partner vredniji i više „kul“ to ona procenjuje da i sama više vredi samim tim što ima „kul“osobu za partnera. Kao posledica uverenja da svoje osećanje bezvrednosti može prevazići tako što će biti voljena od strane osobe za koju smatra da vredi, javlja se niz emocionalni problema. Prvi među njima jeste, intenzivno osećanje sopstvene bezvrednosti kada naiđu na odbijanje od strane osobe koja im se dopada. Sa druge strane, kada uspeju da ostvare partnerski odnos, često se javlja strah od gubitka partnera, ljubomora i posesivnost. Ubeđena u sopstvenu bezvrednost, ovakva osoba strahuje da će njen partner otkriti koliko ona ne valja i shodno tome javlja se strah da će neko drugi vredniji da preotme partnera. Iz straha da će partner otkriti njenu/njegovu bezvrednost, ovakva osoba sklona je nizu taktika i igrarija kako bi prikrila svoj bazični osećaj inferiornosti. Pretvaranje, gluma, laganje, igranje igara predstavljaju sredstva kojima ona pokušava da se prikaže partneru isključivo u pozitivnom svetlu. Posežući za ovakvim manevrima, osoba odustaje od mogućnosti da ostvari odnos koji karakteriše razmena bliskosti, intime i iskrenih emocija. Ovakva osoba uverena je da je partnera dobila „na prevaru“ samo zato što je uspela od njega da sakrije sopstvenu bezvrednost. Ona strahuje da će je partner ostaviti čim otkrije njenu bezvrednost. Da se to ne bi desilo, ona svom partneru prikazuje samo one delove svoje ličnosti za koje smatra da su dopadljivi a svoje istinsko ja strogo čuva za sebe. Kao posledica toga, iako je prividno u odnosu ljubavi, oseća se usamljeno i otuđeno.

Bojažljivi tip emocionalne vezanosti

Osobe koje su sklone bojažljivom tipu vezivanja imaju negativnu sliku o sebi i negativnu sliku o drugim ljudima. One se plaše vezivanja i u velikoj meri ga izbegavaju. Za razliku od preokupiranog stila vezivanja, bojažljive osobe ne samo da o sebi misle loše nego loše mišljenje imaju i drugim ljudima, očekuju od drugih samo loše. One su uverene da od ljubavi mogu samo da dobiju bol i patnju i da upuštanjem u ljubavni odnos rizikuju da budu povređene. Zbog straha od povređenosti i odbacivanja sklone su da se potpuno odreknu šanse da steknu ljubav u životu. Posledično njihove partnerske veze su retke ili haotične.

S obzirom da sebe negativno vrednuju, sklone su da negativno vrednuju i one osobe koje pokazuju interesovanje za njih. Kod njih se javlja razmišljanje po principu „Neću da budem s onim ko hoće mene za partnera-hoću da budem s onim ko neće da bude samnom“. Njih ne interesuju osobe koje pokušavaju da im priđu i pokažu svoju naklonost. Polazeći od toga da ne vrede, one automatski svrstavaju sve one koji bi hteli da budu sa njima u klasu još inferiornijih. Interesuju ih samo oni koje doživljavaju kao vrednije od sebe, ne oni koje doživljavaju kao inferiornije ili na istom nivou s njima. Drugim rečima, oni ne žele da budu s onim ko hoće njih za partnera.

Kako bi sebi dokazale da vrede, sklone su da se upuste u opsesivnu borbu za naklonost onih koji im se čine nedostupni. Samim tim što deluju nedostižno i neosvojivo njihova vrednost raste. Osoba ulaže sve svoje zavodničke sposobnosti kako bi izazvala naklonost partnera koga procenjuje kao vrednijeg i kada joj to pođe za rukom, umesto da pristane na vezu za koju se borila ona postaje ravnodušna, nezainteresovana, razočarana i prekida kontakt. Kao da razmišlja po principu „čim se on/ona zainteresovao/zainteresovala za mene ovakvog bezvrednog mora da i sa njim/njom nešto nije u redu“. Radi se o tome da sama dostupnost partnera diskvalifikuje njegovu vrednost.

Sigurni tip emocionalne vezanosti

Osobe koje se sigurno emocionalno vezuju imaju pozitivnu sliku o sebi i pozitivnu sliku o drugima. U skladu sa tim, one imaju izgrađen osećaj sopstvene vrednosti i prijatnost zbog ostvarivanja bliskosti u partnerskim odnosima, kao i sposobnost da uživaju u ličnoj autonomiji i zadovoljavajućim odnosima sa drugima. Otvorene su prema drugim ljudima, sposobne da ostvare intiman odnos bez straha da će biti povređene. Veruju sebi i veruju partneru. Ono što je glavna karakteristika osoba koje se sigurno vezuju jeste ravnoteža između potrebe za samostalnošću i potrebe za pripadanjem.

Mia Popić, psihoterapeutkinja

Literatura: Formule ljubavi, Zoran Milivojević