U filmu Her, Hoakin Finiks glumi usamljenog, otuđenog i slomljenog čoveka koji pronalazi ljubav u tehnologiji, virtuelnoj partnerki koja ga obuzme toliko da mu ispunjava sve romantične i seksualne potrebe. Algoritam s kojim je u vezi uči, napreduje, oseća i — zaljubljuju se. To nije izvodljivo po današnjim standardima, ali je premisa filma realnija nego što ljudi misle. Zaista, poslednjih deset godina, ljubav se toliko promenila pod tehnologijom da nije nerealno da se ispuni čak i ona glupost iz filma Sudija Dred i načina na koji Silvester Stalone i Sandra Bulok vode ljubav.

Naučnici možda nisu prve osobe koje bi iko pitao za savet, jer to nije pomoglo, recimo, Nikoli Tesli. Čak je i prelepa Hipatija, matematičar i filozof Aleksandrije i šef nekadašnje ogromne biblioteke, bila prilično nezainteresovana za romantiku. Ali gde će nas nauka 21. veka odvesti? Da li je za romantiku dovoljno tih 140 karaktera, ili žene žele nešto duže od toga, kako je napisala kolumnistkinja Njujork tajmsa?

U eri visoke tehnologije viteštvo je mrtvo, ostavljajući nas samo s fikcijom, romkomovima o predviktorijanskoj eri i eventualno s The Big Bang Theory u kojoj smotanko pomoću fensi laboratorijske opreme pokušava da zavede žene. Možda šekspirovskog načina udvaranja ima još samo u knjigama, ali od Valentinova se ne odustaje. Pa makar iz obaveze. Interesantno je da se oko milijardu kartica s porukama ljubavi šalje 14. februara širom sveta — jedino više je za Božić. Nema novina koje se ne bave time šta raditi, šta kupiti i šta jesti i kako se ponašati na Dan zaljubljenih.

Za one koji se bune protiv inovacija, da se ne zaboravi da je sadašnje shvatanje ljubavi skorašnja ideja. Savremeni pojam odnosa kao “romantični” nije uvek bio norma. Ipak, ljudska težnja za povezivanjem jeste univerzalna potreba oduvek, biološka i društvena, mada to kako ćemo voleti ili nećemo zavisi mnogo i od doba u kojem živimo, posebno od kulturnog miljea.

“Način na koji doživljavamo ljubav svakako je uslovljena društvenim i istorijskim okolnostima i specifičnom kulturom koja na izvestan način oblikuje emotivni odnos”, kaže psihoterapeut Mia Popić za Nedeljnik. “Određena društvena atmosfera u različitim istorijskim epohama postavljala je drugačije standarde u pogledu onoga što se smatra poželjnim ljubavnim odnosom. Tako se svojevremeno akcenat stavljao na ‘razuman izbor’ kada su brakovi bili ugovoreni, a ljubav se, ako su supružnici imali sreće, razvijala nakon odluke o sparivanju, dok danas vlada imperativ neobuzdane, strasne ljubavi (“all consuming love”), koja je propagirana kroz različita kulturološka oruđa, od TV serija do savremene književnosti. Moglo bi se reći da, kako se menjaju istorijska vremena, kultura i socijalni poredak koji kreiramo, tako se menja i način na koji doživljavamo ljubav, pa su određene istorijske faze sa svim njihovim specifičnostima, praćene određenim odlikama onoga što se smatra ‘pravim ljubavnim odnosom’.”

Afere u digitalnoj eri odvijaju se onlajn, mejlovi su prevaziđeni pored toliko aplikacija i mogućnosti za dopisivanje. Sada postoje i aplikacije koje brišu ili skladište ono što može da kompromituje. Postoji virtuelno mesto za ljubav. Teško da će vam neko napisati “daviš me u dopaminu” a “budi mi voda” žene će čuti još samo u ponekom ljigavom pop hitu. Da li je zato romantika mrtva? Da li moderan način života ubija naše emocionalne instinkte?

“Aktuelne društvene okolnosti najbolje bi mogle da se opišu kroz insistiranje na svojevrsnoj tradiciji individualizma koja u istoriji datira od perioda prosvetiteljstva kada se u ljudske odnose uvukao imperativ koji zahteva da sebe vidimo kao posebnu, racionalnu, izdvojenu, drugačiju jedinku sa jasnim granicama u odnosu na druge i sa čvrstim doživljajem ličnog integriteta”, ističe Mia Popić. “Ovakvo poimanje ljudskog bića, razlikuje se od nekih ranijih društvenih poredaka gde je akcenat bio više na povezanosti i zajedništvu. Takvo sagledavanje ljudskog bića vodi izgradnji narcističke kulture u kojoj nastojimo da se istaknemo, da jasno pokažemo kako smo drugačiji ili bolji od drugih, kako smo posebni i na neki način ‘nesaznatljivi’, što sve zajedno određuje i ustrojstvo emotivnih odnosa. Ističući ono po čemu smo različiti, a zanemarujući ono po čemu smo slični, ljubavni odnosi postaju arena u kojoj svako dokazuje svoju poziciju i utvrđuje svoju perspektivu, zbog čega ljubavna i seksualna iskustva, u kontekstu propagirane tradicije individualizma, prete da ostanu lišena istinske povezanosti, što stvara osećanje otuđenosti i usamljenosti, jer je upravo to cena koju moramo da platimo insistirajući na ideji da smo posebni i drugačiji.”

Sve forme sajber-seksa ili lepše rečeno sajber-ljubavi, i dalje su negativno tretirane. Oni romantični verovatno nisu na Tinderu… Ali oni koji ga koriste misle da je kul. On stvara zavisnost skoro kao FB. Telefonski seks bio je normalan dok nisu otvoreni čet forumi, onda su njih zamenili seksting i zatim aplikacije kao Snapchat, a sada i onlajn zabavljanje deluje konvencionalnije od hook-up aplikacija. U našoj tehnoseksualnoj eri, proces zabavljanja je seksualizovan tehnologijom. Zabavljanje preko aplikacija i četova na mobilnom nije više sredstvo, već cilj po sebi, uz provod na hook-up aplikacijama. To što se nudi na njima nije uvek realno i daleko je od stvarnog sveta.

Da li je vaš sledeći partner — avatar? Nije teško formirati folder sa saznanjima o svakome od nas: počev od klauda, Gugl historija, kupovina na Amazonu, Tviter favorita, Fejsbuk komentara i lajkova, Instagram haštagova. Pitanje je samo da li je moguće od tih podataka zaista sklopiti avatara koji će biti u potpunosti naš pandan savršenom partneru? Za one koji pate od slomljenog srca, postoji plagin “blokiraj svog bivšeg”, koji obaveštava tri prijatelja da pokušavate da stupite u kontakt sa starom ljubavi. Ukoliko ignorišete, bićete osramoćeni na FB. Drugi način je da zahteva da rešite matematičke testove da biste obavili poziv bivšem usred noći. Poziv u pijanom stanju neće moći da izvede niko ko ne bude mogao da prođe niz testova iz matematike da bi dokazao da je trezan.

Često prenaglašavamo uticaj tehnologije na ljudsko ponašanje, a u stvari ljudsko ponašanje je to koje pokreće tehnološke promene i objašnjava zbog čega nešto uspeva a nešto ne. Ljudi, u stvari, vole da zadovolje svoje infantilne, seksualne i površne želje. Ispostavilo se da su ljudi površniji nego što su psiholozi mislili — oni će radije prosuditi 50 slika u dva minuta nego provesti 50 minuta procenjujući jednog potencijalnog partnera. To je rezultat jednog nedavnog eksperimenta u kojem su spajali ljude na osnovu kompatibilnosti, a nezavisno od izgleda ili boje kože. Kad su ih konačno spojili, čak 90 odsto svih 500 parova odlučivalo je da li će izaći na drugi sastanak sa istom osobom isključivo na osnovu izgleda. Ništa drugačije nije u klubu: prvo procenite sliku, zatim interesovanje, a onda odlučite da pokrenete razgovor.

“Oštro razdvajanje ljubavi i seksa, čini mi se da je rezultat svojevrsnog ženskog bunta zbog različitih aršina po kojima se kreira slika seksualnog života tipične žene i tipičnog muškarca”, ističe Mia Popić. “Ovo razdvajanje trebalo je da rekonstruiše postojeća tradicionalna značenja koja su se odnosila na slobodno upražnjavanje seksa, tako da ono ne bude privilegija samo muškaraca već i izvor čistog zadovoljstva kod žena. Mislim da je na ovaj način, kroz TV serije i druga kulturološka oruđa, poput knjiga, magazina i različitih vidova umetnosti, pokrenut određeni socijalni aktivizam u pogledu ženskih prava na slobodno seksualno ponašanje. Razdvajanje seksa i ljubavi trebalo je pre svega da omogući ženama da slobodnije upražnjavaju seksualne odnose, a da, imajući tu slobodu i dalje teže ljubavi jer zaista ništa nije više ispunjavajuće od slobodnog seksualnog ponašanja u kontekstu ispunjavajućeg emotivnog odnosa. To razdvajanje vođeno je dobrom namerom usmerenom ka liberalizaciji seksualnih odnosa i oslobađanju od tradicionalnih stega u pogledu seksualnog ponašanja. Međutim, kao i mnoge dobre namere, u sprovođenju teško izborenih seksualnih sloboda, seks je postao sam sebi cilj i način da sebi nešto dokažemo umesto da jednostavno uživamo u njemu, dok je ljubav ostala negde u zapećku. Tako danas seks često služi kao način da pobegnemo od osećanja praznine, sebi dokažemo moć ili da se pokažemo kao vešti ljubavnici, iz čega crpimo doživljaj lične vrednosti.”

Ipak, ma koliko seks bio u prvom planu, i ma koliko Tinder šljakao bez prestanka, ljubav još nije istakla belu zastavicu. I ove godine će širom sveta tih milijardu kartica biti poslato s porukom ljubavi. Doduše, mnogo više posla imaće smartfoni.

Zorica Marković, Nedeljnik, 11.02.2016