Centar za edukaciju, istraživanje i razvoj u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta je sprovelo projekat Podrška mentalnom zdravlju mladih u Srbiji u okviru koga je realizovano istraživanje o mentalnom zdravlju mladih u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno na uzorku srednjoškolaca širom Srbije i imalo je za cilj da utvrdi emotivne tegobe sa kojima su mladi danas suočeni, nezdrave životne navike kao što su konzumiranje alkohola, zloupotreba supstanci, preran ulazak u seksualne odnose. Istraživanjem je sagledana i veština mladih da prepoznaju određena emotivna stanja i ispitana je uloga porodice i drugih aktera u pružanju podrške mladima u prevladavanju ovih tegoba. Istraživanje je uzelo u obzir i zdrave kapacitete kojima mladi raspolažu (uključenost u sportske aktivnosti itd.), a koje u velikoj meri služe kao prevencija određenih emotivnih tegoba.

KLJUČNI NALAZI ISTRAŽIVANJA

Kada je u pitanju porodična struktura većina učenika živi u celovitim porodicama, sa oba roditelja – 82%, 13% učenika živi sa jedim roditeljem, a 4% bez roditelja. Najveći procenat učenika živi u četvoročlanom domaćinstvu – 43%, zatim u petočlanom – 24 odsto. U domaćinstvu koje broji više od pet članova živi 5% učenika.

Mladi se suočavaju sa dosta stresora i potrebna im je podrška u nošenju sa stresom.

Čak više od polovine učenika navodi da je u protekle dve godine doživelo bar jedan stresan životni događaj, pri čemu je više od jednog stresnog događaja iskusilo 23% učenika. Stresni događaju su značajno češće prijavljivani od strane učenika nižeg ekonomskog statusa. Dva najčešća stresora su gubitak člana porodice i gubitak posla jednog od roditelja.

Od psihičkih stanja i nelagodnosti, moglo bi se reći da su kritičnost prema drugima i negativan odnos prema okolini najčešća psihička stanja sa kojima se mladi susreću.

Trideset tri odsto učenika izveštava da je vršilo bar neki oblik nasilnog ponašanja u proteklih 12 meseci, a 7% prijavljuje ozbiljne probleme sa bliskim socijalnim okruženjem. Mladi svoje nezadovoljstvo i nepoverenje prema sredini kanališu kroz bes i otvorenu agresiju. S druge strane, agresivno ponašanje se najčešće osuđuje i sankcioniše, što može biti kontraproduktivno.

Osim povišene hostilnosti i povišenog nepoverenja prema okolini, često se javljaju i pojačano opsesivno-kompulsivno ponašanje i misli. Ova stanja su naročito prisutna kod učenika kojima manjka i socijalna, ali i finansijska roditeljska podrška i bili su u izloženi nekom obliku nasilnog ponašanja. Takođe, ova stanja su intenzivnija kod učenika sa nižim samopouzdanjem.

Oko 10% učenika se intenzivno suočava sa stanjima koja ukazuju na povišeno anksiozno stanje kao što su naleti panike, osećanje prestrašenosti bez razloga i intenzivno osećanje nemira.

Kod nešto više od petine učenika relativno često su prisutna stanja negativnog raspoloženja i tuge. Tako, oni navode da su više puta u poslednjih mesec dana doživljavali osećanje usamljenosti i osećanje tuge, da im se javlja i potpuna nezaineresovanost, osećanje manjka energije i usporenosti.

Osećanje stalne brige oko raznih stvari navodi 45% učenika, 28% navodi da im se lako dešava da zaplaču. Osećanje potpune bezvrednosti navodi 12% učenika, dok 7% učenika navodi da im se dešava da razmišljaju o prekidanju života.

Depresivna stanja su intenzivnije prisutna kod učenika slabijeg ekonomskog statusa. Učenici sa niskim samovrednovanjem značajno češće navode prisustvo stanja iz grupe depresivnih. Takođe, grupa učenika koja ima izraženije probleme sa socijalnim okruženjem mnogo češće izveštava o prisustvu depresivnih stanja; ove dve pojave su vrlo povezane.

Sedam odsto učenika izveštava o pojavama koje mogu ukazivati na probleme u ishrani kao što su brzo jedenje tokom napada jedenja, nastavlja se jedenjem i kad im je već muka, osećanje zabrinutosti da ne mogu da se kontrolišu. Briga za telesni izgled i napadi jedenja praćeni su i negativnijim samo-vrednovanjem.

Na osnovu pojačanog izveštavanja o intenzitetu psihičkih nelagodnih stanja možemo identifikovati grupu učenika koja se može smatrati vulnerabilnom u pogledu mentalnog zdravlja i kojoj bi značila psihosocijalna pomoć i podrška.

Većina psihičkih nelagodnosti se pojačano javlja kod učenika koji su doživeli veći broj stresora u poslednje dve godine, koji slabije procenjuju roditelje kao sistem podrške, i prijavljuju učestale oblike nasilnog ponašanja, probleme u svom socijalnom okruženju, lošije izvršavaju školske obaveze i skloniji su nedgovornijem ponašanju. Na osnovu učestalosti prijave liste simptoma izdvojili smo grupu učenika koja se može smatrati vulnerabilnijom u pogledu mentalnog zdravlja, koja čini 16% ispitivanog uzorka. Ovo je relativno visok procenat i ukazuje koliko je važan adekvatan sistemski pristup u razvoju resursa kod mladih kako bi vodili računa o svom mentalnom zdravlju.

Vunerabilna grupa učenika osim u pogledu toga što izveštava o povišenoj prisutnosti neprijatnih psihičkih stanja i nelagodnosti, takođe pokazuje i druge obrasce ponašanja koji ukazuju na slabiju prilagođenost.

• Češće prijavljuju probleme sa bliskim socijalnim okruženjem,
• Češće imaju probleme u izvršavanju školskih obaveza (učestala podbacivanja u školi, neopradvani izostanci),
• Skloniji su neodgovornijem i rizičnom ponašanju,
• Češće im se događaju nezgode i povrede,
• Češće su pušači,
• Češće konzumiraju alkohol, i u kombinaciji s energetskim napicima,
• Češće prijavlju da su konzumirali neki narkotik (pre svega marihuanu i sedative) i
• Skloniji su kockanju.

Ova grupa prijavljuje veći broj doživljenih stresora u protekle dve godine, što može biti jedan od uzročnika njihovog trenutnog stanja.

Takođe, kod ove grupe nalazimo i veće nezadovoljstvo odnosima i slabije poverenje u sisteme podrške što ih čini još vulnerabilnijim.

• Manje veruju u roditeljski sistem podrške po pitanju emocionalne i finansijske pomoći i
• U manjoj meri su zadovoljni odnosom sa bliskim ljudima (svojim roditeljima i prijateljima), kao i samim sobom i imaju niže samopouzdanje.

Ova grupa se ređe bavi sportom, a više vremena provodi za računarom i u čitanju knjiga u odnosu na svoje vršnjake. Ovo nas još jednom upućuje na mogući pozitivan efekat sporta na mentalno zdravlje mladih.

Nedostatak roditeljske emocionalne podrške može biti faktor u nastanku različitih problema u psihosocijalnom funkcionisanju.

Iako je za većinu učenika emocionalna roditeljska podrška relativno dostupna, oni kojima nije značajno više izveštavaju niz negativnih indikatora:

• prijavljuju intenzivne probleme sa bliskim socijalnim okruženjem,
• prijavljuju da su iskusili neki oblik nasilja u poslednjih 12 meseci,
• prijavljuju češće probleme u izvršavanju školskih obaveza,
• češće prijavljuju konzumaciju narkotika i
• češće prijavljuju konzumaciju alkohola.

Takođe, slika o sebi korelira sa percipiranom emotivnom podrškom roditelja ‒ što učenici pozitivnije procenjuju roditeljsku emotivnu podršku to im je samopozdanje više, dok je samopouzdanje učenika niže što su roditeljske toplina i briga manje dostupne.

 

Mladi su skloni rizičnom seksualnom ponašanju.

Svaki drugi mladić i svaka četvrta devojka prijavlju da su do sada imali bar jedno seksualno iskustvo. Većina njih nema učestale seksualne odnose (redovne polne odnose). Na mesečnom nivou seksualno je aktivno 30% mladića i 18% devojaka.

Prva seksualna iskustva se najčešće doživljavaju sa šesnaest godina.

Međutim, posebno je važno imati u vidu, da je u subuzorku onih koji su bili bar jednom seksualno aktivni u poslednjih 12 meseci, čak 53% imalo bar jedan seksualni odnos bez prezervativa, dok je 20% imalo seks zbog kog se kajalo.

Konzumacija alkohola najizraženija u ovoj ciljnoj grupi, svaki 10. učenik je pušač, 14% učenika je uzelo bar jedan narkotik u poslednjih 12 meseci.

Bar jednu cigaretu u toku mesec dana popuši 30% učenika. Svakodnevnu konzumaciju cigareta prijavljuje 13% učenika iz ciljne grupe.

Da su se bar jednom napili u poslednjih 12 meseci navodi 49% učenika, pri čemu postoje izražene polne razlike: 59% mladića prijavljuje bar jedno opijanje u poslednjih 12 meseci, dok je kod devojaka 38% takvih slučajeva.

Konzumacija alkohola s energetskim napicima je prilično zastupljena – svaki četvrti učenik iz ove ciljne grupe konzumira bar jednom alkohol pomešan s nekim energetskim napitkom u proteklih 12 meseci. Ne postoje polne razlike, konzumacija je jednako zastupljena kod oba pola.

Bar jedan od narkotika sa ove liste uzelo je 14% učenika u poslednjih 12 meseci. Jednu vrstu narkotika prijavljuje da je probalo 13%, dok iskustvo sa više od dva narkotika prijavljuje 4% učenika. Najveći procenat učenika navodi da je bar jednom u proteklih godinu dana konzumirao marihuanu –10 odsto.

Konzumacija sredstva za smirenje bez lekarskog recepta je takođe prilično izražena. Da je bar jednom u proteklih 12 meseci konzumiralo lek za smirenje bez lekarskog recepta navodi 10% učenika.

Učenici koji prijavljuju konzumaciju narkotika imaju niži stepen roditeljske kontrole, manje veruju u roditeljsku emotivnu podršku, skloniji su rizičnom ponašanju, slabije izvršavaju školske obaveze i češće dolaze u sukob sa bliskim osobama.

 

Vršenje nasilja je izrazito prisutno među mladima.

Čak 27% učenika prijavljuje da su vršili bar neki oblika nasilnog ponašanja više od dva puta u proteklih godinu dana. Učešće u tučama je najizraženiji oblik nasilja i značajno je zastupljenije kod mladića nego kod devojaka.

U skladu sa izrazitim prisustvom nasilja, svaki četvrti učenik prijavljuje da se našao u ulozi žrtve nasilja.

Česti izostanci iz škole i podbacivanja vrlo su izraženi.

Česte probleme (više od pet puta u proteklih godinu dana) u izvršavanja školskih obaveza (podbacivanja, školski izostanci) prijavljuje 33% učenika.

Izrazito neodgovorno ponašanje prijavljuje 22% učenika (više od pet puta). Najčešće su to odstupanja od roditeljskog dogovora o vremenu dolaska kući nakon izlaska.

Ozbiljne probleme sa svojim najbližima prijavljuje 7% učenika.

Učenici vode dosta sedentalan način života.

Prosečno osam sati provode u sedenju, šest u kretanju, a devet sati u ležanju ili spavanju. Mladići su aktivniji nego devojke, provode nešto više vremena u kretanju, jer su aktivniji po pitanju bavljenja sportom. Takođe, odlični učenici se manje kreću nego ostali.

Svoje slobodno vreme najčešće provode na internetu.

Kod mladića je odmah nakon aktivnosti na internetu bavljenje sportom, pa zatim igranje igrica, dok devojke odlaze u šetnje i kupovine, ili se bave nekim drugim hobijem.

Bavljenje sportom je vrlo važno i povezano je sa nizom pozitivnih indikatora ali je uslovljeno ekonomskim faktorom.

Četrdeset odsto učenika izjavljuje da se redovno bavi sportom. Međutim, postoje jasne polne razlike: 57% mladića se aktivno bavi sportom, dok to čini samo 28% devojaka.

Sportom se značajno češće bave učenici imućnijeg ekonomskog statusa, dok se učenici nižeg ekonomskog statusa značajno ređe bavi sportom, tek 27 odsto.

Aktivno bavljenje sportom povezano je sa nizom pozitivnih indikatora zdravijeg i boljeg funkcionisanja. Ne možemo govoriti o uzročno-posledičnim vezama, ali može se pretpostaviti da sport promoviše zdraviji stil života i to može imati uticaj na stavove i ponašanja mladih.

Kod učenika koji se bave sportom nalazimo značajno nižu incidencu probanja cigareta i pušenja. Tako na primer u 30 dana 74% učenika koji se bave sportom nije zapalilo cigaretu u odnosu na 62% u grupi koja se ne bavi sportom.

Mladići koji se bave sportom ređe probaju narkotike od mladića koji se ne bave sportom.

Učenici koji se bave sportom su zadovoljniji sobom i odnosima sa svojim najbližima:

• Prijavljuju veće zadovoljstvo odnosom sa roditeljima,
• Zadovoljniji su svojim zdravstvenim stanjem,
• Zadovoljniji su sami sobom i
• Imaju veće poverenje u emocionalnu roditeljsku podršku.

Takođe, učenici koji se bave sportom prijavljuju manje problema:

• Ređe prijavljuju probleme sa svojim bliskim socijalnim okruženjem i
• Ređe prijavljuju probleme u izvršavanju školskih obaveza.

Mladići koji se bave sportom postižu bolje rezultate u školi od onih koji se ne bave sportom, kod devojaka ne nalazimo ovu razliku.

Učenici pokazuju relativno nizak stepen mentalno higijenske pismenosti i manje su skloni psihološkoj podršci za rešavanje ovih problema.

Mladi najbolje prepoznaju depresiju i fobije, dok se stanja anksioznosti najčešće opisuju kao nervoza, nelagodnost i uznemirenost. Socijalna anksioznost se izgleda u najmanjoj meri doživljava kao ozbiljan problem koji zahteva tretman, već se pre smatra stidljivošću i nedostatkom samopouzdanja. Depresija i fobija su poznate, o njima se relatvno često komunicira u medijima i u društvu. O stanjima anksioznosti se u društvu manje govori na taj način, a ona često predstavljaju osnovne simptome za razne psihičke teškoće. Rast svesti o anksioznosti kao vrsti psihičke nelagodnosti pomogao bi mentalno higijenskoj pismenosti mladih.

Roditelji i prijatelji predstavljaju osnovni stub sistema podrške. Istraživanje je takođe pokazalo koliko je adekvatna roditeljska podrška važna za očuvanje mentalnog zdravlja i adaptirano funkcionisanje. Koliko god se naglašavala tendencija ka nezavisnosti od roditelja u ovom periodu, adolesecnti su ipak najupućeniji na roditelje kada im se dešavaju problemi. To nam ukazuje na potrebu da sami roditelji budu što samosvesniji, psihološki osetljivi i ohrabreni da zajedno sa svojom decom traže stručnu pomoć u prevladavanju psihičkih problema i tegoba.

Psihološka pomoć nije naročito popularna, posebno psihoterapijska podrška.

Prema lekarskoj pomoći postoji izrazita podeljenost bez obzira na to koji je problem u pitanju, dok je za jednu grupu učenika to najadekvatniji izbor, druga je odbacuje kao potpuno neadekvatan izbor. Ovo otvara pitanje da li odlazak kod lekara zbog psihičkog problema znači stigmatizaciju i etiketiranje, pa se zato ova vrsta pomoći odbija.

Najčešće odbacivane vrste pomoći su religijska pomoć i nadrilekarstvo, što je takođe značajan nalaz, ukazujući da bi učenici u slučaju problema najpre posegli za legitimnim i opšte priznatim metodama.

 

PREPORUKE

Sprovođenje istraživanja u oblasti mentalnog zdravlja mladih

Istraživanja su ključno polazište za osmišljavanje programa i uspostavljanje usluga koje su ciljane, fokusirane i usmerene na potrebe mladih ljudi. Istraživanja o mentalnom zdravlju mladih su potrebna u svakom slučaju a posebno:

• fokusirana istraživanja o karakteristikama i specifičnostima problema sa kojima se mladi suočavaju i
• istraživanja sa ciljem mapiranja resursa (programa i usluga) koji mladima stoje na raspolaganju kada imaju potrebu za psihološkom podrškom i utvrđivanja nedostajućih usluga u zajednici.

 

Kreiranje i implementacija preventivnih programa u oblasti mentalnog zdravlja mladih

• Program borbe protiv stigmatizacije problema mentalnog zdravlja

Jedan od razloga zašto mladi mogu imati teškoće u prepoznavanju i imenovanju određene emotivne tegobe sa kojom su suočeni, može proizilaziti iz činjenice da se za problem mentalnog zdravlja najčešće vezuju značenja kao što su „ludilo“, „neadekvatnost“, „slabost“, „stid“. Osobe koje imaju probleme mentalnog zdravlja u društvu se opažaju kao opasne, nepredvidive, drugačije.

Da bismo mogli na adekvatan način da se bavimo unapređenjem mentalnog zdravlja mladih, važno je da im kroz kontekst u kome svakodnevno funkcionišu (pre svega kroz sistem obrazovanja), približimo poruku da su problemi mentalnog zdravlja sastavni deo ljudskog funkcionisanja i da nema ničega sramotnog ili opasnog u teškoćama koje su u vezi sa mentalnim zdravljem. Osim toga što mladi stigmatizuju probleme mentalnog zdravlja, iz istraživanja saznajemo da retko prepoznaju psihologe i psihoterapeute, kao adekvatan izvor podrške što može govoriti da su i sami profesionalci viđeni kao deo opšte stigme vezane za probleme mentalnog zdravlja. Iz tog razloga je važno mladima približiti psihološku pomoć kao adekvatan izvor podrške i razbiti uobičajene predrasude koje su vezane za psihoterapijsku profesiju.

• Programi jačanja „životnih veština“ mladih

Mentalno zdravlje, kao i zdravlje uopšte, zahteva brigu i negu i podrazumeva određena znanja i veštine, koja mogu biti vrlo korisna u suočavanju sa svakodnevnim teškoćama i stresovima i ključna u prevenciji nastanka ozbiljnijih problema i poremećaja. Zato je mladima potrebno ponuditi psiho-edukativne programe zasnovane na kognitivno bihejvioralnom pristupu, koji će unaprediti njihove postojeće socijalne veštine i omogućiti im da razviju nove u cilju lakšeg suočavanja sa teškim životnim situacijama i odlukama.

• Programi emocionalnog opismenjavanja mladih

Ključni korak u traženju podrške za prevazilaženje emotivnih problema jeste prepoznavanje i imenovanje određenog emotivnog stanja. U našem istraživanju dolazimo do saznanja da mladi najlakše imenuju stanja kao što su fobija i depresija što se može objasniti činjenicom da su ova stanja najčešće opisana kroz različite medije sa kojima mladi dolaze u kontakt. Činjenica da mladi imaju teškoće u imenovanju stanja kao što su panika ili anksioznost ukazuju na značaj edukacije u pogledu različitih emotivnih tegoba sa kojima se mogu suočiti. Ova edukacija trebalo bi da bude sprovedena kroz sistem obrazovanja i kroz kanale komunikacije u okviru kojih postoji najveća verovatnoća da će ih mladi registrovati: internet, društvene mreže, portali namenjeni mladima itd.

• Edukacija mladih o seksualnom ponašanju i seksualnoj asertivnosti

Činjenica da 50% mladih koji su seksualno aktivni izveštavaju da su u protekloj godini imali bar jedan nezaštićen seksualni odnos, kao i da je 20% njih imalo seksualni odnos nakon koga su se kajali. ukazuje da je važno raditi na edukaciji mladih o veštinama seksualne asertivnosti. Ove veštine obuhvataju sposobnosti da se odbiju neželjene seksualne aktivnosti, kao i da se postavljaju zahtevi u pogledu korišćenja zaštite. Brojna istraživanja iz oblasti seksualne asertivnosti ukazala su da usvajanje ovih veština predstavlja ključni aspekt prevencije neželjenje trudnoće i seksualno prenosivih bolesti.

 

Obezbeđivanje psihološke podrške mladima u lokalnoj zajednici

• Informisanje mladih o mogućim vidovima podrške

Važno je omogućiti mladima informacije o tome koji su im vidovi podrške dostupni. Podrška može biti različita: od čitanja literature do neposrednog odlaska stručnjaku. U svakom slučaju važno je podsticanje razvoja što više relevantih izvora (portala, veb-sajtova, flajera, priručnika i sl.) i/ili pružalaca usluga (savetovališta, kancelarije za mlade, nevladine organizacije koje se bave pružanjem podrške i sl.) i učiniti ih dostupnim mladim ljudima.

• Osnaživanje opštinskih kancelarija za mlade u pružanju edukativnih programa iz oblasti mentalnog zdravlja

Kancelarije za mlade predstavljaju značajan resurs za osnaživanje mladih u različitim aspektima njihovog funkcionisanja. Važno je pružiti podršku kancelarijama da obogate programe, koji su usmereni na zaštitu mentalnog zdravlja mladih – osmišljavanje psiholoških radionica, seminara, tribina na teme koje su u skladu sa potrebama mladih.

• Jačanje vršnjačke edukacije u oblasti zaštite mentalnog zdravlja mladih

S obzirom na to da smo istraživanjem došli do saznanja da se mladi u većoj meri oslanjaju na podršku svojih vršnjaka nego na podršku stručnjaka, važno je pojačati ulogu vršnjačke edukacije u oblasti zaštite mentalnog zdravlja.